Izvor: Politika, 08.Sep.2013, 12:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Velikodušna pomoć lošim firmama

Državna Srbija lane privredi dala 778 miliona evra, što je 2,60 odsto BDP-a, dok je prosek u Evropskoj uniji 0,6 procenata

Nedavna dešavanja sa kompanijom „Simpo”, kojoj je država velikodušno pomogla iz budžeta, ali i slučajevi drugih preduzeća poput „Železnica”, koje godinama žive od državne pomoći, samo su neki od primera kako država pomaže posrnulu privredu.

Reč je, međutim, o državnoj pomoći na naš, srpski način, koji je potpuno drugačiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od onoga kako se to radi u drugim ekonomijama na koje bismo da se ugledamo.

Istina je – u svetu nema države koje se na direktan ili indirektan način meša u tržište, dotira pojedine proizvođače ili subvencioniše neke od privrednih grana, recimo poljoprivredu. Ali, mi to radimo na zastareo, loš i način koji prilično destimuliše privrednu i tržišnu utakmicu.

Državna pomoć „javnim” novcem u Srbiji se dodeljuje privredi onako kako se to u zapadnom svetu ne čini decenijama. Kod nas se novac daje konkretnim firmama, a u Evropskoj uniji situacija je potpuno drugačija – čak 80 odsto je pomoć koju može da koristi cela privredna grana ili više firmi.

Podaci Ministarstva finansija pokazuju da je u toku 2012. godine u Srbiji dodeljena državna pomoć od 777,96 miliona evra, što je 2,60 procenata bruto domaćeg proizvoda (svega što jedna država proizvede u jednoj godini).

Ekonomista Miroslav Prokopijević, autor studije „Državna pomoć u Srbiji i Evropskoj uniji”, u ovom radu navodi da državna pomoć u zemljama EU ima prosečnu vrednost od 0,6 odsto BDP. Zaključak je jednostavan – mi smo siromašna, ali „velikodušna” država.

– Naročito je loše što je to kod nas u oko 80 odsto slučajeva vertikalna pomoć, odnosno ona koja se dodeljuje konkretnoj firmi, tako je favorizuje u odnosu na sve ostale i na taj način se ozbiljno narušava konkurencija. Na duge staze to je loše i za samu firmu, jer ona počinje da se oslanja na pomoć države i postaje nedovoljno efikasna. Vertikalna državna pomoć su bačene pare. Zbog svega toga ona je zabranjena u EU, mada smo svedoci da su u periodu 2008–2009. godine i oni delili novac svojim kompanijama – objašnjava Prokopijević, dodajući da je horizontalna državna pomoć (ona koju može da koristi više firmi) manje rđava.

– Ona nije loša, jer može da podrazumeva da država u nekom kraju izgradi put ili prugu koje će koristiti preduzeća koja tu rade. Ili kada država odluči da izgradi naučno-tehnološki park, pa tu uradi i infrastrukturu. Potom oko tog parka počinju da se okupljaju firme, a da se ne zna unapred koje će biti. To je primer horizontalne državne pomoći – objašnjava Prokopijević.

Dok i ekonomista Milan Kovačević smatra da svako davanje državne pomoći privredi znači ili novi porez ili novo zaduženje, Goran Nikolić, takođe ekonomista, misli da država trenutno mora da pomaže firmama. Prema njegovim rečima problemi svih preduzeća koje su na državnim jaslama moraju se rešavati slučaj po slučaj.

– Uzmimo primer „Železnica”. Bez državne pomoći sutra bi mogle da se zatvore i time se ništa ne bi postiglo. Nije rešenje ni pogasiti sve 153 firme koje su u restrukturiranju. Moraju se pomagati iz budžeta i rešavati jedan po jedan slučaj – kaže Nikolić.

I Martin Volf, glavni ekonomista „Fajnenšel tajmsa” nedavno je izneo stav da država i te kako ima svoje mesto u privredi.

– On je u studiji u „Fajnenšel tajmsu” izneo podatke da najvažnije inovacije u Americi pokreće država, a ne privatni sektor. I to se odnosi pre svega na vojnu industriju i državni sistem obrazovanja. Privatne kompanije, jednostavno, nemaju resurse kakve ima država – zaključuje Nikolić.

U svakom slučaju, državna pomoć jeste mešanje u privredu i samim tim povećava moć političara. Ideal liberalnog ekonomskog sistema bio bi da je uopšte i nema, jer znači podržavanje neefikasne industrije i to sve na teret poreskih obveznika i potrošača koji plaćaju skuplju robu.

Međutim, kontra argument je da se na taj način štite domaća proizvodnja i radna mesta. Valja podsetiti i na to da ne postoje nikakve državne pare, koje vlada velikodušno deli. Postoji samo novac poreskih obveznika koje država naplati i koje potom raspodeljuje, a kada to nije dovoljno, kao što je kod nas slučaj, sledi zaduživanje.

Železnicama 16 milijardi dinara

U državnu pomoć osim subvencija spadaju i poreski podsticaji i povoljni krediti. Sektoru poljoprivrede je u 2012. godini dodeljena državna pomoć u iznosu od 222,39 miliona evra, odnosno nešto više od 25 milijardi dinara, pokazuju podaci Ministarstva finansija.

Sektoru industrije i usluga pripalo je 555,57 miliona evra. Kako se navodi u izveštaju Ministarstva finansija, od 16,08 milijardi dinara koliko je dodeljeno sektoru saobraćaja, sva sredstva su otišla „Železnicama Srbije”.

S. Despotović

objavljeno: 08/09/2013

Nastavak na Politika...