Izvor: Blic, 25.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki interes za legalizaciju softvera
Veliki interes za legalizaciju softvera
BEOGRAD - Pre potpisivanja ugovora o strateškom partnerstvu sa vlastima SR Jugoslavije i Srbije procenat legalnog softvera koji koriste građani i privreda Srbije i Crne Gore iznosio je svega par procenata, a trenutno je oko 20 odsto - kaže za 'Blic' Aleksandar Bojović, PR menadžer 'Majkrosoftovog' predstavništva u Beogradu. Prema njegovim rečima, u ovoj kompaniji više su nego iznenađeni interesovanjem koje postoji za legalizaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u SRJ.
Korisnici nelegalnih 'Majkrosoftovnih' operativnih sistema će do 31. decembra ove godine moći da, potpisivanjem ugovora sa predstavništvom ove kompanije u našoj zemlji, registruju željene programe za svoje računare i istovremeno dobiju njihove najnovije verzije. U okviru akcije koja je počela 1. septembra, a po ugovorima o strateškom partnerstvu koje su Savezna i Republička vlada potpisale sa ovom kompanijom, naša zemlja bi trebalo da se od nekadašnjeg piratskog eldorada preobrazi u evropsku zemlju u kojoj je poštovanje prava na intelektualnu svojinu jedan od imperativa privređivanja.
Bojović kaže da je jedan od prvih zadataka 'Majkrosoftove' kancelarije u Beogradu bio da analizira ovdašnje tržište. - Došli smo do podataka da u Srbiji i Crnoj Gori postoji oko 400.000 PC-a marke 'pentijum'. Od toga blizu 220.000 nalazi se u preduzećima, firmama i različitima agencijama, a oko 180.000 je u kućnoj upotrebi - prezentira rezultate analize Bojović.
On interesovanje jugoslovenskog tržišta za legalizaciju softvera ilustruje podacima da su trenutno u toku pregovori sa 20 velikih privrednih sistema, ali i da ova kompanija ne stiže da direktno komunicira sa malim i srednjim firmama zainteresovanim za ovaj proces, pa ih upućuje na svoje partnere.
Čak i pre zvaničnog početka akcije legalizacije softvera Luka Bar, crnogorski operater mobilne telefonije 'ProMonte', Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, 'Dunav osiguranje' i 'Mobtel' su ušli u ovoj proces. Bojović pretpostavlja da su razlozi ovakvog interesovanja ne samo praćenje civilizacijskih dostignuća, već i pogodnosti koje legalan softver donosi svakom korisniku kroz poboljšanje produktivnosti u firmi. Svakako da odlučujuću težinu ima činjenica da je korišćenje legalnog softvera uslov za sklapanje međunarodnih poslova u svim slučajevima gde se softver koristi za proizvodnju robe ili kreiranje usluge koja je predmet ugovora.
U 'Majkrosoftu' očekuju da Vlada Srbije ovih dana, sa izvesnim zakašnjenjem, javno objavi način na koji će se procesuirati licence koje je su dobijene potpisivanjem ugovora o strateškom partnerstvu, a odmah nakon toga licence će naći put do krajnjih korisnika. Dragan Domazet, ministar nauke i tehnologije u Vladi Srbije, kaže da sprovođenje sporazuma sa 'Majkrosoftom' kasni pre svega zbog tehničke i kadrovske nepripremljenosti ovog ministarstva.
- Ugovorom o strateškom partnerstvu sa 'Majkrosoftom' predviđeno je da dobijemo 30.000 licenci za državnu upravu i 50.000 za naučno-obrazovne institucije. Međutim, da bi se ugovor implementirao mi smo morali da upotpunimo kadar u ministarstvu koji će raditi na procesuiranju licenci - ističe Domazet za 'Blic', navodeći da su mnogi direktori naučnih i obrazovnih institucija još uvek neobavešteni o čitavom poduhvatu legalizacije softvera. Međutim, Domazet očekuje da će sa otvaranjem zvaničnog roka za legalizaciju softvera koji je počeo 1. septembra 'čitav proces dobiti na dinamici, a sve poteškoće uskoro biti prevaziđene'. Osim saradnje sa 'Majkrosoftom', Domazet ističe i da će sa drugim proizvođačima softvera biti nastavljena saradnja, kako bi svi poslovali na našem tržištu pod istim uslovima. P. R. Plaćanje u tri godišnje rate
Akcija legalizacije softvera trebalo bi da uključi sve firme koje imaju deset i više računara. Ugovor o legalizaciji im omogućava da softver plate u tri godišnje rate i to 100 USD prve i po 200 USD naredne dve godine. U najjeftinijoj varijanti legalizacija nekog od starih operativnih sistema košta 80 dolara, a osim softverskog osiguranja korisnik dobija i mogućnost da u naredne tri godine osavremeni svoj program i dobije nove verzije i to besplatno. Nakon isteka predviđenog roka za legalizaciju, dobijanje legalnog softvera odvijaće se pod znatno nepovoljnijim uslovima. Inače, svaki 'Majkrosoftov' proizvod sadrži i dokument koji donosi licencni sporazum s krajnjim korisnikom, tzv. 'End User License Agreement' (EULA). Ovaj dokument se učitava prilikom instaliranja paketa, a može se pronaći i na instalacionom CD-romu.
.jpg)
