Izvor: B92, 11.Feb.2014, 10:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Veliki igrači ne žele bitkoin

Beograd -- Da li će, sa stanovišta međunarodne razmene, bitkoin postati ozbiljna konkurencija nacionalnim valutama?

Kada je bitkoin, kao virtuelna valuta, zaživeo 2008. godine postavši popularno sredstvo plaćanja onih koji uglavnom nemaju poverenja u centralne banke, nametnulo se pitanje: da li će, sa stanovišta međunarodne razmene, postati ozbiljna konkurencija nacionalnim valutama?

Mnogi ekonomisti, među njima i nobelovac Pol Krugman, priču o bitkoinu poredili su >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sa viđenjima Džona Mejnarda Kejnza u vezi sa iskopavanjem zlata.

Ograničeni resursi

U algoritmu koji reguliše „iskopavanje“ količina bitkoina ograničena je na 21 milion. Za sada je proizvedeno više od 12 miliona, a prema procenama ekonomista, svi resursi će biti iscrpljeni do 2140. U Srbiji se „iskopavanjem“ bitkoina bavi više od 1.000 ljudi, a što ih je više, zarada je manja jer se zarađeni iznosi dele. U globalnu mrežu se ubacuje 25 bitkoina na svakih 10 minuta. Uređaj koji košta oko 1.000 dolara može da napravi jedan bitkoin za mesec dana, a za to postoje i specijalizovani procesori koji koštaju od 200 do 7.000 dolara.

"Pojava bitkoina jeste iznenađenje i svakako je proizvod informacione revolucije. U tom kontekstu posmatrano, bitkoin je nastao kao neka vrsta, ne bih rekao prave konkurencije, nego „bajpasiranja“ postojećih oblika komunikacije na svetskom trgovinskom planu. Ubeđen sam da bitkoin ne može da bude konkurencija nacionalnim valutama, utoliko pre što je limitiran na vrednost od oko tri milijarde dolara, što je, globalno posmatrano, zanemarivo", kaže Kosta Josifidis, profesor na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu.

On smatra da su najveće prepreke razvoju bitkoina snažne nacionalne ekonomije, kao i multinacionalne kompanije, čiji su interesi duboko inkorporirani na makroekonomskom planu. Kao ilustrativan, navodi primer Kine, gde su, gotovo preko noći, berze bitkoina nestale.

"Kina je najpre osetila da bi mogla biti ugrožena, pre svega zato što ima ogromne devizne rezerve u dolarima i ne odgovara joj destabilizacija jedne od vodećih svetskih valuta. S druge strane, pošto je reč o transakcijama na koje se ne plaća porez, to ne bi naišlo na odobravanje nijedne ozbiljne države, s obzirom na to da su porezi jedan od glavnih izvora budžetskih prihoda", kaže on.

"U tehnološkom smislu, ovo je zanimljivo, jer je neko pronašao proizvod „duplo slepo“. Drugim rečima, sve je anonimno i funkcioniše na principu nižih troškova, a ne ugrožava ozbiljnije sisteme. Ali onog momenta kada bi funkcionisanje nacionalnih valuta ili multikompanija bilo ugroženo, zabrana bitkoina bila bi neminovna", procenjuje Josifidis.

Iako zbog ograničenosti resursa na 21 milion bitkoin ne predstavlja opasnost za velike sile, činjenica je da se ova valuta sve češće povezuje sa finansiranjem terorizma, pranjem novca i sivom ekonomijom. Ta priča je posebno aktuelizovana nakon odluke Rusije da zatvori 30 banaka, kao i hapšenja u SAD u vezi sa slučajem „Silk road“.

Velike fluktuacije vrednosti

Početkom 2013. godine bitkoin je vredeo 13 dolara, a najveću vrednost dostigao je u decembru, kada se za jedan bitkoin moglo dobiti 1.238 dolara. Na Volstritu se vrednost ove virtuelne valute kreće oko 840 dolara i menja se iz sata u sat - fluktuacije dostižu 10 odsto na dnevnom nivou. Zanimljivo je da je bitkoin sve popularnije sredstvo plaćanja kojim se danas mogu kupovati razne stvari, pa čak i automobili. U Srbiji se, na primer, školarina u E-gimnaziji može platiti upravo tom virtuelnom valutom.

"Rizik poslovanja sa ovom valutom mogao bi se porediti sa rizicima na ratnim žarištima ili na nalazištima nafte. Gotovo je izvesno da će se, u trenutku kad neki ozbiljniji igrač poput Kine, Evrope, SAD, počne da ugrožava bitkoin, ulagači u tu valutu povući preko noći. Sve ukazuje na to da je priča u vezi sa bitkoinom svojevrsni kazino, odnosno klasičan hazard", kaže Josifidis.

"Srećom, ulog nije veliki, a mislim i da niko od ključnih ekonomskih faktora neće dozvoliti da se ova priča otme kontroli. Ne treba, međutim, isključiti i postojanje andergraund ekonomije i, ako je borba protiv terorizma jedan od prioriteta, onda se mora utvrditi kako se teroristi finansiraju", ističe Josifidis.

Najveća opasnost za opstanak bitkoina leži upravo u virtuelnosti te valute, kao i odsustvo pokrića izuzev informatičkog. Prema rečima našeg sagovornika, bitkoin nije uporediv sa zlatom, niti može da bude njegova zamena i teško je održiv.

"Druga bi priča bila kada bi multinacionalne kompanije pronašle interes da funkcionišu preko bitkoina. Ali, takva očekivanja su nerealna jer bitkoin, bar još nekoliko decenija, neće moći da igra značajniju ulogu. On ne može da bude zamena za zlato, koje je ne samo materijalizovano već se može konvertovati u neku od valuta. Nasuprot tome, bitkoin ima samo informatičko pokriće", zaključio je Josifidis.

Nastavak na B92...