Izvor: Blic, 12.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velike upisne kvote, malo prostora
Velike upisne kvote, malo prostora
BEOGRAD - Pri utvrđivanju upisnih kvota, pojedini fakulteti u Srbiji ni ovoga puta nisu vodili računa o članu 32 Zakona o Univerzitetu, po kome se upisne kvote određuju na osnovu prostornih, kadrovskih, tehničkih i drugih mogućnosti - istakla je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Milica Vasiljević iz Studentske unije Srbije, dodajući da su od Ministarstva prosvete zatražili da preispita podatke o kapacitetima fakulteta. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Članovi SUS su uradili analizu na svakom fakultetu ponaosob svih univerziteta u Srbiji i došli do sledećih podataka:
Na Arhitektonski fakultet se godišnje upiše 260 studenata. Toliki broj njih ne može da stane u glavni amfiteatar. Školarina je 78.000 dinara, a za to studenti, kako kažu, ne dobijaju ništa.
Zbog ograničenih kapaciteta nastave, na Biološkom fakultetu nastava traje do 21.30. S druge strane, na Veterinarskom ima viška prostora, ali su vežbe demonstracione umesto eksperimentalne, kakve bi morale da budu. Za 240 studenata, predmetnu nastavu organizuje samo po jedan profesor i nekoliko asistenata.
Na Ekonomskom fakultetu se radi u četiri smene sa 1.200 studenata, a nastava traje od 8 do 20 sati u šest amfiteatara i 30 slušaonica. Na Elektrotehničkom fakultetu nastava traje od 8 do 22 sata, a ponekad se radi i subotom. Na prvoj godini studija je velika gužva i trebalo bi smanjiti broj studenata koji će upisati prvu godinu, tvrde iz SUS. Stanje se bitno popravlja na Fakultetu organizacionih nauka, ali je još 'kritično' stanje sa slušaonicama koje su suviše male da bi primile svih 700 upisanih.
Fakultet političkih nauka godišnje upiše 120 budžetskih i 320 samofinansirajućih studenata, ali se 'preko crte' upiše još oko 200 brucoša. Amfiteatar prima 170 ljudi i svi oni čine jednu grupu. Najteža situacija je na novinarskom smeru, gde u malim vežbaonicama radi 200 studenata. Studenti Fakulteta fizičke kulture nemaju primedbe na predavanja u amfiteatrima, ali veliki problem nastaje pri radu u fiskulturnoj sali, gde su u isto vreme na vežbama po četiri grupe sa 30 do 60 ljudi u radu. Na Farmaceutskom fakultetu problem nastaje i kod vežbi zbog manjka prostora i sredstava za rad u laboratorijama.
Problemi studenata Hemijskog fakulteta takođe se svode na organizovanje vežbi. Dvesta sedamdeset studenata podeljeno je u deset grupa, pa ih ima tri puta više od optimalnog broja za kvalitetno izvođenje vežbi. Na Prirodno-matematičkom fakultetu radi se u četiri smene, sa četiri profesora po predmetu i sa 500 studenata u godini. Smanjenjem broja studenata na Medicinskom fakultetu sa 1.000 na 450, ovaj fakultet je zasigurno dobio na kvalitetu nastave, tvrde studenti, ali se sada nameće pitanje kadrovskog suficita jer na anatomiji, na primer, ima 15 profesora.
Na Pravni fakultet se godišnje upiše 700 budžetskih, 1.100 samofinansirajućih i 400 brucoša 'preko crte'. Amfiteatar ovog fakulteta prima samo 800 studenata, ali, 'srećom', predavanja nisu obavezna, pa posle samo nekoliko meseci na njih odlazi samo stotinak studenata. Slična situacija je i na univerzitetima u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. J. S.
