Izvor: B92, 30.Mar.2016, 15:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Velike kupovine su otišle u prošlost"
Beograd -- Predstavnici države i potrošačkih organizacija izneli su oprečne stavove o tome da li se broj žalbi potrošača na kvalitet proizvoda smanjio.
Državna sekretarka Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Vesna Kovač je na okruglom stolu “Prava potrošača: izazov ili šansa za brend i kompaniju” u organizaciji agencije Pristop izjavila da se broj prigovora od usvajanja novog Zakona o zaštiti prava potrošača smanjio.
Prema njenim rečima, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Nacionalnom registru potrošača evidentirano je u prošloj godini 14.500 žalbi, dok ih je godinu ranije bilo 16.700.
“Nakon godinu i po od primene Zakona o zaštiti prava potrošača, evidentno je da potrošači bolje poznaju svoja prava i da su informisani o mehanizmima njihovog sprovođenja. Takođe, dodala je, primetno je i da trgovci u većoj meri poštuju prava potrošača što rezultira manjim brojem spornih situacija izmedju potrošača i trgovaca, pa je samim tim i broj prigovora manji”, kaže Kovač.
Potpunija zaštita potrošača ne ograničava se samo na fer odnos između potrošača i trgovaca, dodala je, već obuhvata šire informisanje potrošača, uvažavanje njihovih prigovora, kao i uspostavljanje jasnih mehanizama za sprovođenje zaštite potrošačkih prava, u čemu ključnu ulogu igra državna regulativa.
Poštovanjem prava potrošača i primenom dobrih poslovnih običaja trgovci će imati bolje poslovne rezultate, niže cene i viši nivo kvaliteta roba i usluga.
Predsednica Centra potrošača Srbije Vera Vida, sa druge strane, izjavila je da ne misli da se broj žalbi stvarno smanjio, već da je samo broj žalbi koje se registru u Nacionalnom registru manji, što ne odražava stvarno stanje na terenu.
Kako je objasnila, postoje manje organizacije potrošača i one u nekim ruralnijim sredinama koje vrlo dobro rade svoj posao i primaju žalbe ali se one nigde ne registruju.
U tom kontekstu, u raspravi tokom okruglog stola otvorilo se i pitanje reprezentativnosti organizacija potrošača, odnosno na osnovu koje metodologije bi ona trebalo da bude utvrđivana, da bi organizacije koje država finansira zaista ostvarivale punu srhu postojanja, a to je zaštita potrošača.
To pitanje je postavila i generalna direktorka kompanije Gorenje Beograd u kontekstu osnivanja reprezentativnog udruženja trgovaca koje bi zastupalo njihove interese u razgovoru sa organizacijama potrošača i državom, navodeći da se postavlja pitanje ko bi i na osnovu koje metodologije bi utvrđivao reprezentativnost.
Govoreći o brizi za kupca, Pejanović je kazala da Gorenje kao lider na tržištu ima posebnu odgovornost sa jedne strane u pogledu saobraznosti u sa druge u pogledu ispunjavanja obaveza iz garantnog roka, koji kod njih iznosi pet godina.
“Imamo 1,7 miliona aparata o kojima vodimo brigu. Mesečno imamo 7.000 kupaca sa kojima zbog određenih problema i reklamacija komuniciramo. To je ozbiljan posao, nekada rešavamo I telefonski, ostalo u zakonskom roku koji imamo”, kazala je ona.
Prema njenim rečima, u svakoj proizvodnji postoji udeo od 3 ili 4 odsto uređaja sa kojima postoje problem i zbog toga je redovan servis važan, pogotovo kada je reč o najzastupljenijem brendu u Srbiji.
Pejanović je kazala da je u prošloj godini vidan pad kupovne moći građana zbog smanjenja primanja i da je on u udelu trajnih potrošnih dobara iznosio 10 odsto, a Gorenje je uspelo da u istom period ostvari čaki rast od 1 odsto, zbog čega su zadovoljni rezultatima.
Ipak, cenovni pritisak je doneo nešto slabiji rezultat, kazala je Pejanović, navodeći da je to stalna dilema da li održati udeo na tržištu pa I po cemu da se ostvari i pad zarade ili ne.
Tamara Penjić, direktorka proizvodnje kompanije Carneks, je rekla da briga o potrošačima ostaje prioritet te kompanije i dodala i da je, uprkos padu prodaje koji je mesna industrija u celosti zabeležila u protekloj godini od 10 odsto, ta kompanija u 2015. je ostvarila rast učešća na tržištu Srbije.
Tog rasta, kako je dodala, ne bi bilo da ne vode stalnu brigu o potrošačima.
Regionalni direktor za razvoj u kompaniji Ikea za jugositočnu Evropu Vladislav Lalić rekao je da će ta kompanija kad bude otvorila svoju robnu kuću u Beogradu, sledećeg leta, uskladiti u potpunosti svoje poslovanje sa zakonodavstvom.
Ikea, kako je naveo, svuda ima uniforman, jedinstven način kako pristupa u odnosu prema potrošačima, a on se zasniva na osnovnim principima - fer, transparetnom odnosu.
“Imamo garantne rokove koji će biti primenjivani i u Srbiji, a koji idu između dve i 25 godina. Nakon isteka zakonskog roka, bez toga da potrošač ima fiskalni račun, prihvatićemo reklamaciju. Tako je garancija za kuhinju 25 godina. Imamo i rok od 90 dana u toku kojeg svaki potrošač ima pravo da vrati proizvod, bez obzira da li ima reklamaciju na kvalitet, ili je promenio mišljenje. On dobija novac nazad”, kazao je Lalić.
