Izvor: Politika, 20.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velika zarada, veliki i rizik
Ukoliko niste sigurni da imate projekat koji će vaša sredstva uvećavati, prepustite ih nekome ko takav projekat ima, ko ume da ga realizuje
FINANSIJSKI SAVETNIK
Ako ste u dilemi koji je najbolji način da investirate ušteđeni novac i kako da ostvarite najveću dobit, već ste u startu na dobitku. Vi ste već iznad srpskog proseka i nema razloga da sa odlukom žurite. Odredite prioritete, savetuje mr Goran Milićević, izvršni direktor u Komercijalnoj banci. Najvažnija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je odluka da li ćete se opredeliti za sigurniji plasman sa nižim prinosom, za rizičan sa visokim prinosom ili za nešto između. U startu se oslobodite zablude da postoji siguran plasman sa visokim prinosom. Da postoji, svi bismo bili bogati.
Ako ste pre toga u dilemi da li da ulažete u vlastiti posao (proizvodnja, trgovina, usluge...) ili da novac privremeno prepustite drugome, prvi savet je: ne upuštajte se u posao za koji niste već potpuno spremni, ni stručno, ni fizički, ni mentalno. Ljubav "na prvi pogled" najčešće se ispostavi kao velika greška. U toj prvoj fazi obično ne sagledavamo mane posla kojim bismo se bavili, a najviše ih je skrivenih. Još ako tu svoju želju pokrijete i značajnom investicijom, iz koje se teško izlazi, imaćete vremena da se kajete.
Dakle, ako niste sigurni da imate projekat koji će vaša sredstva bitno i relativno trajno uvećavati, prepustite vaša sredstva nekome ko takav projekat ima, ko ume da ga realizuje, ili u najmanju ruku ko je spreman da za eventualni promašaj plati cenu. Ali, nikada ne pozajmljujte novac direktno. Posebno se čuvajte ponuda za izuzetno primamljive pozajmice, sa visokim prinosom. Ovakve ponude mogu da budu rezultat još pogrešnijih procena nego što bi bile vaše, možda dobrog marketinga, potrebe da se "čupa" iz problema, ili naprosto prevare.
Ukoliko imate čvrsto uverenje da znate dobro da procenjujete, usmerite se ipak na nešto manje rizičan ali potencijalno dovoljno profitabilan posao – kupujte akcije. Prvenstveno akcije firmi za koje imate informacije, podatke ili na bilo koji drugi način zasnovano uverenje da će im cena rasti u narednom periodu. Ali i ovde nije loše da se dodatno zaštitite, posebno kad nemate dovoljno berzanskog znanja i iskustva. Kupovinu akcija, ne samo u tehničkom smislu, prepustite da za vas urade brokeri, i to po mogućstvu provereni brokeri. Oni su se za taj posao i školovali i obučavali i od uspešnosti u plasiranju vaših para zavisi im i karijera i materijalni status.
Po stepenu rizičnosti na nižoj lestvici, ali sa još uvek visokim potencijalom kvalitetnog investiranja, nalaze se fondovi. Ulažući, na primer, u privatni penzioni fond, uz očekivani prinos, ulažete i u budućnost. Doduše, ne baš blisku, pa se ne preporučuje onima čiji je planski horizont kratak.
Ulaganjem u životno osiguranje i privatne zdravstvene fondove sigurno ćete podići kvalitet života. Mana ulaganja je što ćete pun finansijski efekat ostvariti tek ako i kada vam se desi ono što najmanje želite – bolest, ili, daleko bilo... Ali, ako u vašim planovima bitno mesto imaju vaši potomci, ovo je odlična investicija. Pa i ako propadne, imate sasvim dovoljno razloga da budete zadovoljni. Ono što je i dalje bitan ograničavajući faktor – na našem tržištu je još uvek siromašna ponuda i slaba konkurencija ovih fondova.
Na kraju dolazimo i na najaktuelniju dilemu: da li se opredeliti za kupovinu investicionih jedinica u investicionim fondovima, ili za klasičnu štednju u bankama. Teoretski gledano, investicioni fondovi nude potencijalno veće prinose, posebno u vremenima rasta opštih berzanskih indeksa, zbog čega su sve popularniji. Međutim, i pored ubrzanog osnivanja investicionih fondova na srpskom tržištu, još je prerano za zaključke. Uostalom i iskustva i rezultati su različiti. Neki su startovali veoma uspešno, a neki sasvim skromno, prosečno. Pri tome se otvara i dilema u koji voz uskočiti – onaj koji juri, a možda i koči, ili onaj koji je tek krenuo, pa će možda bitno ubrzati. Tek će vreme pokazati da li su najkvalitetniji berzanski stručnjaci, koje su ovi fondovi angažovali, tako strukturirali svoje portfelje da obezbede stabilan i visok rast cene investicionih jedinica. Međutim, mi smo tu gde smo i mora se imati na umu da će i najmanji potresi iz ekonomskog i političkog okruženja verovatno bitno opredeljivati cene akcija, vrednost portfelja, a time i cenu investicione jedinice.
Zato svima koji preferiraju punu sigurnost, uz relativno solidne kamate, koje su i dalje gotovo dvostruko veće od evropskih proseka, ostaje da se opredele za klasičnu štednju u bankama. Pri tome, oročavanjem na duže rokove postižu se bitno bolji uslovi, zbog čega treba proceniti realne potrebe i ulog oročiti na prihvatljivo duge rokove.
I na kraju, da ne zaboravimo. Ako uz slobodna sredstva imate i dugovanja, odmah ih vratite, uz uslov da penali za prevremenu otplatu ne nadmašuju razliku između aktivne i pasivne kamate. Verovatno je da je kamata koju plaćate veća od one koju naplaćujete. Ako je obrnuto – nastavite, na sjajnom ste putu.
Neću vam sugerisati onu staru poslovicu da se sva jaja nikada ne drže u istoj korpi. Ovo s, ipak, osnovni saveti za one koji i nemaju baš previše jaja, to jest novca.
Priredila B. Dumić
[objavljeno: 20.08.2007.]
