Izvor: Blic, 05.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velika trka za NIS
Velika trka za NIS
Tender za privatizaciju Naftne industrije Srbije trenutno čeka formiranje nove vlade, a sve više velikih naftnih kompanija otvoreno izražava interesovanje za učestvovanje u privatizaciji nacionalne naftne kompanije.
Strateški gledano, NIS je sigurno najzanimljiviji kompanijama u okruženju, uglavnom zbog mreže benzinskih stanica, ali i prerađivačkih kapaciteta, odnosno rafinerija. Za domaću naftnu kompaniju dosad su, između ostalih, interesovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izrazili mađarski MOL, austrijski OMV, rumunski 'Rompetrol' i grčki 'Helenik petroleum'.
Međutim, nisu samo susedne zemlje zainteresovane za našu naftnu industriju. Jedna od najmoćnijih ruskih kompanija, 'Lukoil', koja već poseduje oko 180 pumpi 'Beopetrola' u Srbiji, takođe je izrazila interesovanje za NIS, koji jedini ima više benzinskih stanica od 'Lukoil-Beopetrola'. I druga ruska kompanija, 'Gaspromnjeft', nedavno je u razgovorima sa predstavnicima Ministarstva rudarstva i energetike najavila učešće na tenderu za prodaju NIS-a. Iako se samo spekuliše koliko su Rusi zaista zainteresovani za naše tržište, sigurno je da bi 'Gaspromnjeft' mogao da da veoma ozbiljnu ponudu za NIS, s obzirom na to da je ćerka kompanija jedne od najvećih svetskih firmi 'Gasproma', koji je u većinskom vlasništvu ruske države.
Važno je napomenuti da je Srbija s 'Gaspromom' nedavno potpisala memorandum o izgradnji gasovoda 'Blu Strim', potencijalno najveće grinfild investicije u Srbiji. Srbija već uvozi ruski gas, a prodajom NIS-a moguće je da bi postali zavisni i od ruske nafte. Iako bi na taj način verovatno bili snabdeveni energentima u dovoljnoj meri, postoji opasnost od negativnih političkih pritisaka.
Knjigovodstvena vrednost NIS-a procenjena je na oko 1,2 milijarde dolara, ali niko od zainteresovanih kompanija još nije licitirao sa realnom cenom NIS-a 'zbog čekanja na tender'.
Strateškom partneru će biti prodato 37,5 odsto kompanije, od čega 25 odsto odmah, a nakon tri godine će mu, uz dokapitalizaciju od najmanje 200 miliona dolara, pripasti ostatak. Isti procenat zadržaće i Vlada Srbije, a preostalih 25 odsto dobiće zaposleni i privatizacioni registar. Nakon toga strateškom partneru bi, nakon otkupa akcija od zaposlenih, trebalo kroz kombinaciju dokapitalizacije bez učešća Vlade Srbije da se proda samo onoliko akcija koliko je potrebno da bi stekao 49 odsto vlasništva. Strateški partner imaće mogućnost upravljanja firmom odmah nakon kupovine prvih 25 odsto NIS-a.
R. Ž. Marković
