Izvor: B92, 01.Okt.2010, 11:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velefarm plaća dug Hemofarmu?
Beograd -- Predstavnici Velefarma i Hemofarma dogovorili su se o načinu izmirenja duga toj farmaceutskoj kompaniji za isporučene lekove, kažu u toj veledrogeriji.
Kako se precizira, dogovor je postignut na koji način će se rešavati dužničko-poverilački odnosi između najvećeg proizvođača lekova i najveće domaće veledrogerije.
Mediji su pre nekoliko dana objavili da je vednost akcija Štade, vlasnika Hemofarma, pala za 7,6 odsto, najvećim delom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zbog problema u poslovanju preduzeća u vlasništvu te kompanije u Srbiji.
"Ove mere kao krajnji i najvažniji cilj imaju nastavak urednog snabdevanja lekovima građana Srbije. Nestašice lekova neće biti, uz očekivanje da će državne i privatne zdravstvene ustanove biti u mogućnosti da održe likvidnost na zadovoljavajućem nivou”, potvrđuju iz Velefarma.
Iako se iz zvaničnog saopštenja Velefarma ne vidi na koji način i kada će dugovi biti nadoknađeni Hemofarmu, koji je inače vlasnik 25 odsto te veledrogerije, u Velefarmu kažu da je ekonomska kriza ugrozila likvidnost državnih i privatnih zdravstvenih ustanova i da su se te teškoće direktno prenele na veledrogerije, koje predstavljaju sponu između proizvođača i zdravstvenih ustanova.
U Hemofarmu nisu mogli da komentarišu pad vrednosti akcija Štade, u okviru koje posluju.
Pitanje likvidnosti veledrogerija bilo je najbolnije i za nemačkog gazdu, što je nedavno potvrdio i sam predsednik Upravnog odbora Štade Hartmut Reclaf istakavši „da je definitivno najveći problem tržišta Srbije činjenica da je veliki broj veledrogerija, preko kojih se snabdevaju apoteke i bolnice, u krizi likvidnosti. To dovodi proizvođače lekova u veliki problem. "Hemofarm, redovno izvršava sve svoje obaveze prema državi, dobavljačima, svojim zaposlenima, a sa druge strane, u velikom broju slučajeva u Srbiji, ne može da svoje uredno isporučene i od strane veledrogerija prodate i naplaćene lekove naplati. Činjenica da u Srbiji veledrogerije otežano plaćaju, čak i nakon 300 dana, lekove koje su kupile, ugrožava proizvođače lekova, koji ovoj krizi ni na jedan način nisu doprineli”.
Broker Branislav Jorgić podseća da je Štada imala mnogo veći pad vrednosti akcija u drugoj polovini 2008. i prvoj polovini 2009. godine, nego što je to sada slučaj, ali da tada nisu tako alarmantno nastupali.
"U julu 2008. godine jedna akcija na Nemačkoj berzi vredela je 48,28 evra, da bi u martu 2009. godine pala na 11,50 evra. U maju ove godine jedna akcija je vredela 30 evra, danas se kreće oko 21,42 evra”, kaže Jorgić i dodaje da nelikvidnost veledrogerija, odnosno priliv i odliv gotovine i bilansi stanja nisu direktno povezani.
Upitan da li je moguće da vrednost akcija Štade padne samo zbog lošeg poslovanja u Srbiji, Jorgić kaže da treba videti koliko je učešće Hemofarma u ukupnim prihodima Štade. Razlog za pad akcija jednog od najvećih proizvođača lekova može biti i opšta finansijska i privredna kriza s jedne i poslovni rezultati Hemofarma s druge strane.
"Na pad akcija može uticati i to što je doskorašnji prvi čovek Hemofarma Miodrag Babić podneo ostavku pre mesec dana, tim pre što se Hemofarm vezuje za njegovo ime. Drugo je pitanje zašto je on podneo ostavku”, kaže Jorgić.
Kako se nezvanično saznaje, Hemofarm je prošle godine ostvario 20 odsto ukupnog prometa nemačke Štade, s učešćem profita od oko 38 do 39 odsto. S takvim rezultatima Hemofarm je bio drugi po uspehu u celoj nemačkoj grupaciji.
Pratite specijal: NIS na berzi
