Izvor: RTS, 02.Jan.2017, 20:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Većom minimalnom cenom rada protiv sive ekonomije
Od ovog januara, čas rada skuplji je za oko sedam odsto, pa popularni minimalac iznosi 22.620 dinara. Osim onih koji primaju minimalnu zaradu, povećanje cene rada utiče i na rast svih naknada i davanja koja se obračunavaju prema minimalnoj ceni rada. Zbog toga je Unija poslodavaca privremeno odložila primenu nedavno potpisanih kolektivnih ugovora za tri industrijske grane.
Zaposlenu u "Jumku" i većini >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << preduzeća na jugu Srbije koja se bave tekstilom i obućom, rade za minimalac. Zbog toga im, kada posle praznika ponovo sednu za mašine, skuplji čas rada mnogo znači, na godišnjem nivou to je oko 19.000 dinara više.
"Poslova imamo, kao što ste čuli, tako da se nadamo da ćemo vrlo brzo i premašiti minimalnu zaradu", kaže jedan radnik.
Cena rada od 130 dinara po satu je aritmetička sredina – septembarskog zahteva sindikata za tri dinara više, a Unije poslodavaca za tri dinara manje. Ipak, u Vladi kažu da su se pri odluci rukovodili ekonomskim pokazateljima.
Iako su poslodavci povukli potpis sa tri granska kolektivna ugovora, prošle nedelje na sednici Socijalno-ekonomskog saveta dogovoreno je da se do kraja ovog meseca nađe rešenje kako povećanje plata u tim oblastima ne bi bilo preveliko opterećenje za privrednike.
"Samo povećanje, kako je ovim ugovorom potpisano, bilo bi povećanje od 10.500 u bruto iznosu, što bi sve zajedno u odnosu na minimalnu zaradu predstavljalo povećanje zarada od 30 odsto, a to bi bilo potpuno apsurdno", kaže Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.
Procenjuje se da oko 350.000 zaposlenih prima minimalnu zaradu, nije tajna da poslodavci često za njom posežu i kako bi izbegli plaćanje obaveza državi. Zbog toga je povišica i vid borbe protiv sive ekonomije.
"Mi se nadamo da će to povećati naplatu doprinosa zato što će se smanjiti onaj deo koji su poslodavci veoma često radnicima isplaćivali u kešu", rekao je ministar rada Aleksandar Vulin.
Praksa pokazuje da sindikati i poslodavci retko postižu dogovor o povećanju cene rada, zbog toga, kako je to i zakonom predviđeno, odluku da li će i koliko povećanja biti donosi Vlada.
Iako je prošla godina bila izborna, odluka o povećanju minimalne cene rada doneta je posle izbora, što ranije nije bivao slučaj. Setimo se 2012. kada sindikati i poslodavci nisu mogli da se dogovore, tadašnja vlada je odlučila da povećanje minimalca bude i veće od onoga što su sindikati tražili.
Nikada pre ni kasnije minimalna cena rada nije bila bliža prosečnoj zaradi.
