Izvor: Blic, 18.Jul.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Većina preduzeća beži u nelegalne vode
Zatvaranje preduzetničkih radnji, kojih je od početka godine za 19.000 manje, na jesen će, kako predviđaju poslodavci, biti udvostručeno. Većina firmi će ipak nastaviti da radi u sivoj zoni kako bi izbegla plaćanje dažbina, a zbog toga će trpeti radnici, država i svi koji legalno posluju!
Za prvih šest meseci zatvorene su 17.694 radnje, dok je u istom periodu prošle godine sa radom prestalo 15.966 preduzetnika, što je za 1.728 manje nego u prvoj polovini ove godine. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Najalarmantniji podatak je možda ipak onaj da je samo od početka jula zatvoreno čak 1.495 samostalnih radnji.
U doba recesije siva ekonomija se povećava, ali je problem to što se kod nas 30 odsto BDP-a pravi u crnim tokovima, dok je evropski prosek oko 15 odsto. Takođe, prema podacima Svetske banke, tri-četiri milijarde evra u Srbiji napravi se u sivoj zoni.
Problem sive ekonomije prisutan je u uslužnim, proizvodno-uslužnim i proizvodnim delatnostima, a teškoće nastaju kada preduzetnici i zanatlije koji posluju u skladu sa zakonom shvate da su im uslovi poslovanja preteški.
Činjenica je da se više od 50 odsto prometa u Srbiji odvija u sivoj zoni, a samo u tekstilu, na buvljim i zelenim pijacama, uličnim tezgama i komisionima obrne se više od dve milijarde evra godišnje, tvrdi Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća. Tako se tanji domaći budžet, a oštećeni su i preduzetnici zbog nelojalne konkurencije.
Knežević izričito tvrdi da je u našoj zemlji vrlo teško legalno raditi.
- Veliki broj preduzeća se zatvara, a mislim da će na jesen situacija biti još gora, i broj zatvorenih preduzetničkih radnji će se udvostručiti. Ipak, najveći deo firmi koje se zatvore nastavljaju da rade, a problem je u tome što za one koji rade nelegalno niko nije nadležan - objašnjava Knežević.
I u Uniji poslodavaca Srbije (UPS) kažu da od kontrole države dosta zavisi. Nebojša Atanacković iz UPS-a kaže da inspekcijski organi treba bolje da obavljaju svoj posao.
- Mali su u ovoj situaciji najranjiviji, a podaci govore da više od 60.000 preduzeća kod nas ima blokirane račune - objašnjava Atanacković.
On dodaje da kriza jeste dodatni faktor koji utiče na loš ambijent poslovanja.
- Mali preduzetnici su najneotporniji na krizu. Mi smo opterećeni unutrašnjim dugovima koji se prelivaju od velikih ka malima, pa male firme onda moraju da izlaze iz legalnih tokova - smatra Atanacković.
Brisana preduzeća
(Godina Broj)
2005. 48
2006. 27.010
2007. 31.619
2008. 34.572
2009. 19.189
