Izvor: Blic, 19.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Većina misli da gubi u tranziciji
Većina misli da gubi u tranziciji
BEOGRAD - Prema istraživanju Centra za politikološka istraživanja i javno mnjenje Instituta društvenih nauka iz Beograda, a koje je u periodu od 16. do 25. februara obavljeno na uzorku od 2.060 ispitanika u Srbiji i 1.020 u Crnoj Gori, svega 12 odsto građana Srbije subjektivno se osećaju kao dobitnici tranzicije, dok apsolutna većina (59 odsto) sebe doživljava kao gubitnike. U Crnoj Gori 22 odsto stanovništva sebe vidi kao dobitnike, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a 53 odsto kao gubitnike reformi.
Nadprosečan broj dobitnika u Srbiji registrovan je kod privatnika (24 odsto) i pristalica DS (23 odsto), a najveći broj gubitnika kod radnika (67 odsto) i pristalica opozicije (SRS i SSJ po 70, a SPO 67 odsto). U Crnoj Gori dobitnici su nadprosečno koncentrisani među privatnicima (48 odsto), nezaposlenima (44 odsto) i pristalicama vladajuće koalicije (DPS 37 i SDP 32 odsto), a gubitnici među penzionerima (dve trećine), radnicima (62 odsto) i pristalicama SNP (76 odsto).
Mogućnost izbijanja masovnih protesta iz ekonomskih razloga očekuje 54 odsto građana Srbije i 45 odsto građana Crne Gore, dok 30 odsto građana Srbije i trećina građana Crne Gore očekuje socijalne konflikte političke prirode. I u jednoj i u drugoj republici gro onih koji očekuju proteste čine pristalice opozicionih partija (u Crnoj Gori partija iz jugo-bloka: SNP, NS i SNS).
Kada je reč o poverenju građana u institucije u Srbiji se i dalje održava tradicionalni legitimizacijski model iz prethodnog režima. Iako u blagom padu, građani Srbije najveće poverenje i dalje imaju u predsednika Jugoslavije, VJ i crkvu. Što se tiče Vlade Srbije istraživanje je pokazalo da je to jedina republička vlada od uvođenja višepartijskog sistema koja uspeva da održi koliko-toliko ujednačen odnos poverenja i nepoverenja. Sa gotovo prepolovljenim brojem onih koji joj iskazuju nepoverenje (39 odsto), Vlada Srbije je, uprkos činjenici da nije porastao broj građana koji u nju imaju poverenja (28 odsto), čini se na putu da prevlada krizu poverenja iz jeseni 2001. godine. Kada je reč o Crnoj Gori legitimizacijski obrazac građana ove republike je unekoliko proimenjen: nema više institucije koja uživa neosporni legitimitet i predstavlja stožer legitimizacije sistema. Parlament i dalje uživa poverenje polovine građana Crne Gore, ali je poverenje u predsednika Republike u blagom, a u Vladu Crne Gore u značajnom padu. Gotovo izjednačen rejting institucija predsednika Republike i predsednika Jugoslavije (45 odsto ima poverenje u Koštunicu, a 48 odsto u Đukanovića), predstavlja još jedan indikator potpune političke podeljenosti građana Crne Gore po pitanju odnosa prema Jugoslaviji.
E.B.
