Izvor: Politika, 23.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veći prinos, još veći rizik
Investicioni fondovi predstavljaju još jednu dodatnu uslugu koju banke nude klijentima koji mogu izabrati kako i gde će uložiti svoj novac
Investicioni fondovi, kao vrsta institucionalnih investitora, donose velike koristi obezbeđujući dodatnu likvidnost na finansijskom tržištu i podstičući razvoj privrede. Jedna od najznačajnijih koristi jeste podizanje cene kapitala. Tako su, na primer, u zemljama u tranziciji investicioni fondovi ubrzali i sam proces tranzicije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Aksel Humel, predsednik Izvršnog odbora Folksbanke, smatra da investicioni fondovi nisu konkurencija bankarskim proizvodima. Naprotiv, oni predstavljaju još jednu dodatnu uslugu koju banke nude klijentima koji mogu izabrati kako i gde će uložiti svoj novac. Ulaganjem u investicioni fond mogu, naime, obezbediti veći prinos od štednje u banci, uz srazmerno veći rizik. Međutim, ovaj rizik je znatno manji od rizika ulaganja individualnih investitora u akcije na berzi. Dakle, sve zavisi od toga koliko je ko spreman da rizikuje, a odluku svako donosi sam.
U osnovi, postoji više prednosti ulaganja u investicioni fond, a Humel izdvaja nekoliko. Najpre, o načinu kako će novac iz fondova biti investiran odlučuju finansijski eksperti, što znači da je reč o profesionalnom rukovođenju investicijama. Dalje, uloženi novac nije "zarobljen": investirani novac klijent uvek može podići. Isto tako oni koji žele da investiraju na duži rok, a tu je reč o periodu od više godina, i koji razmišljaju, na primer, o odlasku u penziju i finansijskoj sigurnosti u "starim danima", mogu svoj novac poveriti investicionom fondu. Dugoročne investicije mogu doneti i veliki profit.
Međutim, građani se često odlučuju da svoj novac povere na štednju u banci ne samo zbog povoljnih kamatnih stopa na oročena sredstva već i zbog sigurnosti.
U Srbiji su građani dobrim delom povratili poverenje u banke i stoga svoju ušteđevinu ne drže više kod kuće, ili "ispod slamarice", već se odlučuju za jednu od banaka na našem tržištu. Koji je odlučujući faktor pri izboru banke, sem najpovoljnijih kamata na oročenu štednju?
Odgovor je jednostavan: poverenje u banku.
Sa jedne strane je rizik kojem se klijent izlaže prilikom ulaganja svog novca, što je u direktnoj vezi sa likvidnošću banke u koju ulaže. Sa druge strane nalaze se kamate: što je rizik veći, i kamate su više. Što je banka likvidnija, kraći su rokovi, a samim tim i kamate su niže.
U svakom slučaju, odluka je na klijentima. Naš savet je da pre početka ulaganja porazgovarate sa profesionalcem iz ove oblasti. Zainteresovani ulagači će, recimo, u ekspoziturama Folksbanke dobiti sve neophodne informacije u vezi sa ulaganjem u investicioni fond, kao i stručne savete o ulaganju. Takođe, stručnjaci banke će im predočiti rizike koje nosi ovo ulaganje, a sa druge strane i mogućnosti zarade. Klijent zatim može zaključiti ugovor o pristupanju fondu, a takođe i uplatiti sredstva za kupovinu investicionih jedinica. Da bismo podstakli ulaganja u investicioni fond, svim klijentima koji su preko Folksbanke kupili investicione jedinice fonda ponudili smo i veće kamate na oročena sredstva u odnosu na standardne kamate na štednju.
Inače ova banka trenutno ima 15 ekspozitura u osam gradova Srbije. Tokom jula i avgusta mreža će biti proširena na još tri grada, da bi do kraja ove godine Folksbanka imala ukupno 22 ekspoziture.
Pripremila B. Dumić
[objavljeno: 23.07.2007.]
