Izvor: Politika, Fonet, 25.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veći porez, manja vlada
Pregovori sa misijom MMF-a završeni, ali održive stabilnosti privrede i budžetskih prihoda nema bez temeljne reforme javnog sektora
Radni tim naše vlade i misija Međunarodnog monetarnog fonda juče su završili pregovore o zaključivanju novog, stabilizacionog kreditnog aranžmana. Reč je o pozajmici od tri milijarde evra u naredne dve godine za popunjavanje deviznih rezervi. O tome će danas, kako je najavljeno, bitiodržana konferencija za medije.Novi stendbaj aranžman >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zameniće januarski kreditni sporazum „iz predostrožnosti”, vredan 402,5 miliona evra.
Saradnik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” dr Miladin Kovačević, inače blizak našem pregovaračkom timu sa MMF-om, tim povodom kaže da ipak valja sačekati potpisivanje završnog dokumenta sa misijom MMF-a, jer sve stavke u razgovorima nisu sasvim zatvorene.
– Naš cilj, ali i cilj MMF-a jeste da dođemo do održivih rešenja u naredne dve do tri godine, jer nam je i polazište isto. Imamo iste podatke, tako da i mi i oni podjednako dobro znamo gde smo i koliko „tanki". Upravo se na tome zajedno i radilo u izuzetno dobroj atmosferi – ističe Kovačević. On kaže da su rešenja tražena u dva smera – jedan je premošćavanje ovogodišnjeg budžetskog jaza od oko 180 milijardi dinara, a drugi – neizostavna i temeljna reforma javnog sektora u vreme trajanja aranžmana sa MMF-om kako bismo posle njega imali stabilne i održive budžetske prihode i rashode.
Svi su izgledi, smatra Kovačević, da je sa MMF-om utanačeno povećanje budžetskog deficita sa 1,75 na sva tri procenta bruto domaćeg proizvoda. Time će se prikupiti između 80 i 90 milijardi dinara. Ostaje, međutim, da se „ispegla” svih sto milijardi dinara. U traganju za tim parama neminovna je kombinacija – uštede na svakom koraku, ali i razrezivanje viših poreza.
Pošto se penzije i plate nominalno neće smanjivati, svi su izgledi da im sledi zamrzavanje od bar 18 meseci. Dakle, za to vreme neće biti usklađivanja ni sa inflacijom. Odustalo se takođe i od povećanja PDV-a, jer je reč o linearnoj, inflatornoj meri koja pogađa sve slojeve društva, pogotovo one s manjim prihodima, a nama je cilj da osetno ne smanjimo potrošnju. Neće se povećavati ni akcize.
Kovačević kaže da je izvesno da će biti razrezane više stope poreza na plate. Verovatno plate do 15.000 dinara neće biti oporezivane, a sve preko te sume zakačiće nova stopa – sa 12 na 17, možda i svih 20 odsto. Time bi trebalo da zaposleni s većim platama i poslodavci ponesu veći poreski teret.
Uštedama u budžetskim rashodima i novim porezima može se prikupiti nedostajućih 100 milijardi dinara, ali već sada, smatra Kovačević, valja što pre otvoriti pitanje direktnog oporezivanja imovine, ali i temeljne reforme javne potrošnje u Srbiji. Bez toga opet ćemo se, posle isteka sporazuma sa MMF-om, suočiti sa ozbiljnom neravnotežom u budžetskim prihodima i rashodima.
S. Kostić
------------------------------------------------------
Reprogram dugova
Zaključivanje stendbaj aranžmana sa MMF-om neće služiti samo za jačanje deviznih rezervi i stabilizovanje kursa, već je i dobra preporuka inostranim poveriocima i kreditorima za nastavak naših pregovora o novim zajmovima, ali i o reprogramiranju dospelih komercijalnih obaveza od oko pet do 5,5 milijardi evra, koliko ove godine dospeva za otplatu, podseća Kovačević.
[objavljeno: 26/03/2009]
