Izvor: B92, 07.Feb.2011, 01:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veće plate vode zemlju u katastrofu
Beograd -- Izjave članova Vlade o mogućoj ekonomskoj katastrofi ukoliko zaposleni u javnom sektoru nastave da traže povećanja zarada prilično su realne, kažu stručnjaci.
Nakon konstantnog širenja, ispostaviće se lažnog, optimizma u Vladi Srbije naglo su okrenuli ploču i s prvim štrajkovima prosvetara upozorili na katastrofu koja bi mogla da se desi Srbiji ukoliko se izađe u susret svim zahtevima nezadovoljnih u ovoj zemlji.
Izjava premijera Cvetkovića da bi podmirivanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << potreba za većim platama prosvetarima dovelo do 300 odstotne inflacije ili državnog sekretara u Ministarstvu finansija Slobodana Ilića o „finansijskoj propasti" bude li se zakon o restituciji sproveo u potpunosti deluju i te kako pesimistično i iznenađujuće, ali u isto vreme i realno jer novca u budžetu nema za sve.
Restitucija opasna tačka
"Nekome kome treba da se vrati nešto na osnovu zakona o restituciji stalo je do svojih pet miliona i ne vodi računa o tome šta će biti sa državom i u kolikoj meri će to njoj da šteti. Mislim da ne treba da brinemo jer ni u jednoj državi restitucija nije sprovedena do kraja i zbog nje nijedna država nije još propala, tako da neće ni Srbija", naglašava Arsić.
Najave o eventualnoj katastrofi su prilično realne, tvrdi profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić. Naravno, smatra on, to bi se dogodilo ukoliko bi država izašla u susret svim zahtevima.
"Širenje zahteva za većim platama na sve ostale sektore, što je za očekivati da može da se desi, dovelo bi do katastrofalnih posledica. Na kraju bi rezultiralo povećanjem penzija i mogli bismo da očekujemo da deficit budžeta bude udvostručen", ističe Arsić.
On je siguran da pesimističnim najavama Vlada želi da spreči ovaj scenario i dodaje da su razvoju situacije u ovom smeru doprinele pojedine interesne grupe koje vode računa isključivo o sebi i svojim interesima.
Do katastrofe ne bi došlo, tvrdi Arsić, kada bi se zaustavili na zahtevima prosvetara ili zdravstva, na primer, ali on je ubeđen da se ne bi završilo na tome. „Problem je što svi gledaju kratkoročno i ne vode računa o tome da bi im sve što bi eventualno dobili za određeno vreme zbog velike inflacije bilo obezvređeno", napominje Arsić.
Ekonomista Goran Nikolić kaže da postoji rizik da ako svi budu tražili povećanje plata država dođe u situaciju da mora da uradi rebalans budžeta što bi dovelo do većih problema. "To bi značilo dve stvari, kršenje fiskalnih pravila i dogovora sa MMF-om s jedne strane i s druge bi to značilo pritisak na kurs i inflaciju", napominje Nikolić.
Iako se budžet puni bolje nego što je očekivano, Nikolić smatra da je gotovo nemoguće ispuniti želje svima. „Ovakve izjave iz Vlade dolaze kao pokušaj da se smire svi nezadovoljni, da sindikati ne dižu tenziju. Nije ružičasto, ali prostora za nova povećanja realno nema", napominje Nikolić.
Ne treba širiti lažni optimizam
Direktor Sintelona Nikola Pavičić kaže da katastrofa sigurno neće doći preko noći, ali da u slučaju da se popusti zahtevima štrajkača „katastrofa svakako neće moći da se izbegne".
"Kada je rekao da će inflacija biti 300 odsto, mislim da je premijer govorio figurativno i emotivno, a ljudi nisu navikli da od njega vide emotivne reakcije, ali ako rast cena bude recimo 20 procenata to će biti ravno ekonomskom slomu. Van pameti je da samo mesec dana pošto je budžet usvojen već imamo zahteve za povećanjem potrošnje", kaže on.
Pavičić navodi da je "premijer trebalo još ranije da kaže da novca nema i ja ne shvatam zašto se plaši da to saopšti. Međutim, činjenica da je govorio o inflaciji od 300 procenata je najbolji signal da ne treba širiti lažni optimizam. Hrabri ljudi gledaju istini u oči i onda traže rešenje i tako i mi treba da radimo".
On smatra da je upravo širenje lažnog optimizma i podstaklo zahteve za većim platama, a naročito izjave o tome da su se stekli uslovi za odmrzavanje zarada. „Ljudi kada to čuju pomisle da novca ima, ali da im ga neko ne da. A, u stvari, para nema", dodaje Pavičić.
Predsednik Upravnog odbora Metalca Dragoljub Vukadinović takođe ima negativno mišljenje o zahtevima štrajkača, navodeći da bi, da se prosvetarima izašlo u susret koliko su tražili, „za njihovo povećanje plata trebalo izdvojiti pola Telekoma Srbije".
"Ako posle njih povišice zatraže i zdravstvo, pravosuđe, policija, energetski sektor i ostali, doći će do piramidalnog nadziđivanja. A sa ovako neodgovornom državom, kada se zatvaraju kreditne linije, kod nas se sada zapravo dešava isto što i u Egiptu. Tamo je na delu fizičko nasilje, a ovde ekonomsko", kaže on i dodaje da ipak ne smatra da vlast treba kriviti za zahteve štrajkača, jer ne vidi da je ona ičime dala povoda njihovim očekivanjima.
Petrović: Veće plate su veliki rizik
Kandidat za predsednika Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da "nije dobro da Vlada Srbije eventualni rast prihoda u prvom kvartalu utroši na uvećanje zarada" i dodaje da se "ako bude sredstava više nego što je projektovano, ona mogu iskoristiti za pokriće minusa države, koji nije mali".
"Očigledno je veliki pritisak da se zarade u javnom sektoru, samim tim i penzije, povećaju. Međutim, svaki put kada se u medijima pojavi informacija da se država dodatno zadužila, javnost se silno uznemiri. A nemoguće je u isto vreme povećavati potrošnju i, u uslovima skromnog privrednog rasta, smanjivati budžetski deficit", kaže profesor Petrović.
On dodaje da ne treba zaboraviti da je predviđeno povećanje zarada i penzija u ovoj godini apsolutno usklađeno sa procentom inflacije, čak i sa procentom rasta bruto društvenog proizvoda, pa će, u najmanju ruku, plate i penzije realno će biti iste kao sada.
Petrović navodi da je inflacija u Srbiji visoka i snažno se ubrzava a smanjenje inflatornog pritiska može da se očekuje u maju, ili čak u junu. "Ali, ukoliko dođe do uvećanja budžetskih davanja za plate i penzije jasno je da će se već prisutna inflatorna spirala nastaviti, pa je nemoguće reći da li bi Srbija mogla da okonča godinu u utvrđenim okvirima inflacije. Znači, u okviru do šest odsto", dodaje on.
