Izvor: Blic, 30.Maj.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vanpansionska potrošnja
Pravo je čudo, Pravni fakultet je čudo! Student ima ljudsko pravo da promeni profesora, a Fakultet ima pravo da mu za to zakeranje uzme osamsto dinara. U analima pedagoško-naučne ustanove se bez sumnje čuva spomen na izumitelja ovog izvora prihoda. Ako se poštuju autorska prava, inovator ubira tantijeme, ili njegovi pravni naslednici, fakultet ubira porez na izbirljivost, a studenti se ne mogu vajkati da su pali jer im žreb nije bio naklonjen. Zaista, optuženi koliko su puta tražili izuzeće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sudije, bolesnik (koji je to postao umnogome možda i vlastitom krivicom, kao i optuženi uostalom!) bira lekara, a studenti zar da polažu kod prvog profesora koji im se zalomi?!
Ne, za deset evra propitaće ih i oceniti neko drugi. Ne znam koliko ima profesora prosečno po jednom predmetu, Pravni je čitava korporacija, ako na nekim predmetima ima i više od dva profesora, ja bih uveo gradaciju: promena prvog profesora osamsto dinara, student čuje koga je izvukao, ni taj mu ne odgovara, sledeća promena je duplo skuplja, hiljadu šeststo dinara, evo izvukli ste toga i toga, imate mogućnost da polažete kod njega ili da za novih tri hiljade dvesta polažete kod poslednjeg preostalog profesora koga ste očito i priželjkivali! Možete i da odustanete, ali vam se one dve i hiljade i četirsto ne vraćaju!
Gde god dva profesora predaju isti predmet, student ih vidi kao dobrog i lošeg policajca i bilo bi suludo da škrtari kad zna da će za nepunih deset evra informativni razgovor sa njim obaviti good cop! Studentima je lepo što pored skupo plaćenog aranžmana zvanog školarina koji se reklamira kao all inclusive, imaju mogućnost vanpansionske potrošnje, fakultetu je isto lepo (treba da abdejtuje cenu ove vanpansionske usluge jer je evro pao), e, sad kako se ova pravna dobit dalje deli interna je stvar fakulteta: omiljeniji profesor ispitaće više kandidata i ako je plaćen per capita imaće veću platu od namćora koji plaši mladoklijentelu. S druge strane, stvarni izvor prihoda zapravo je profesor kod koga studenti neće da polažu, pa bi fakultet za tu njegovu scariness morao njega da nagradi.
Jesu li činovnice koje primaju formulare sa imenima za izbegavanje pod nekom vrstom Hipokratove zakletve, ili i izbegnuti i naručeni profesor sve znaju? Ako obojica znaju nije im lako, poželjni zna da je za prezumpciju njegove blagorodnost unapred plaćeno, ovaj drugi pak mora čuvati svoj naopaki, mračni renome - ujednače li merila ko će želeti da menja profesora i da za to još i plati?
