Izvor: Vostok.rs, 09.Jan.2014, 12:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Valutne igre: opasno, ali korisno
09.01.2014. -
Svetske valutne igre, kako su pokazali događaji iz 2013. godine, ponovo su u jeku. Centralne banke koriste tešku artiljeriju u vidu novih programa kvantitativnog ublažavanja. To im omogućava da suzbijaju rast svojih valuta koji se pogubno odražava na nacionalnu ekonomiju.Termin valutni ratovi uveo je 2010. ministar finansija Brazila Gvido Maneta dva meseca pošto su lideri zemalja Velike dvadesetorice pozvali jedni druge da se suzdrže od konkurentne devalvacije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs <<
O tome da se svet našao na pragu novog talasa valutnih sukoba govore poslednja dejstva svetskih centralnih banaka. Evropska centralna banka, na primer, početkom novembra je smanjila kamatnu stopu. Mnogi smatraju da je rast evra do maksimalnih razmera od 2011. godine odigrao u tome ne baš sporednu ulogu. Tada su češke monetarne vlasti objavile intervenciju na valutnom tržištu u cilju devalvacije krune, prvi put u poslednjih 11 godina. Na Novom Zelandu su spremni da odlože povećanje stope kako bi suzbili rast novozelandskog dolara, a šef Centralne banke Australije je izjavio da treba smanjiti kurs australijskog dolara kako bi se pomoglo da se izbalansira rast ekonomije zemlje.
Predvodnicu zemalja koje ratuju pomoću valutnog kursa čini Japan. Njegova CB je 2013. oslabila jen u odnosu na dolar skoro za 25%, kurs japanske valute dostigao je nivo s kraja 2008. godine. Tako su monetarne vlasti zemlje, naravno, na sve načine poričući činjenicu vođenja valutnog rata, osetno uvećale privlačnost svog izvoza i kapitalizaciju svojih vodećih korporacija. Između ostalog, prekorevati Tokio za vođenje ne baš poštene igre nije korektno. Sve vodeće Centralne banke sveta utiču na kurs svojih nacionalnih valuta, smatra direktor analitičkog odeljenja NOMOS Banke Kiril Tremasov:
- Za zemlje Osmorke, čini mi se, ova tema je manje bolna. Japan radi u stvari isto što rade i druge vodeće zemlje. U tim uslovima pritiskati Japan ne bi bilo sasvim korektno od strane SAD i Evrope.
Novi talas valutnih sukoba može da dovede do globalnih inflatornih rizika, upozorava direktor analitičkog odeljenja investiciono-finansijske kompanije MetrOpol Mark Rubinštajn:
- Izbijanje valutnih ratova vidimo stalno. Oni se pojavljuju raznim delovima zemaljske kugle, i to je vezano pre svega za razne unutrašnje disproporcije, koje se pojavljuju u raznim ekonomskim regionima. Ovaj način se primenjivao, primenjuje se i primenjivaće se. Ali on ima i negativne strane. Ako valuta jako i brzo oslabi, to može da dovede do visoke inflacije, što takođe ima negativan efekat za ekonomiju.
Analitičari ističu da agresivne igre sa valutnim kursevima mogu da dovedu i do drugih negativnih posledica na globalnom nivou. Između ostalog, do političkih protivrečnosti. Stepen oštrine ovakvih izjava postepeno se svodi na nulu. Centralne banke nastavljaju da rade svoj posao kako bi ugodile ekonomijama čitavih kontinenata. Eksperti govore da će se slična praksa uticaja na kurs valuta nastaviti i 2014. godine. Na primer, jeftin evro može da postane za Evropu mal te ne glavni drajver rasta. I tada ekonomija Starog Sveta – glavnog ekonomskog partnera Rusije – može da započne polako, ali sigurno da raste.
Kiril Grišin,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
