Izvor: Politika, 30.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vaganje NIS-a
Sve dok „Diloit” ne izađe sa zvaničnom procenom vrednosti NIS-a, niko ne želi da spekuliše da li je ruska ponuda za ovu kompaniju nepristojno niska ili ne
Ratifikacija gasno-naftnog sporazuma sa Rusijom trebalo bi da bude druga tačka dnevnog reda zasedanja Skupštine Srbije, odmah posle „overe” Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ukoliko se poslaničke grupe u međuvremenu nisu drugačije dogovorile, potvrdio je juče za „Politiku” Petar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Škundrić, ministar rudarstva i energetike.
Upitan da li bi pismo ruskog ambasadora Aleksandra Konuzina „Politici” u kom on tvrdi da bi dalje odlaganje ratifikacije moglo da dovede do gubitka investicija za Srbiju, ipak moglo da požuri celu stvar i gasni sporazum bude prva tačka zasedanja, Škundrić kaže, da je u interesu gotovo svih poslanika u Skupštini da se gasni aranžman što pre ratifikije, tim pre što se na to čeka već devet meseci.
– To je najvažniji zadatak Srbije, jer je dobro poznato šta naša zemlja dobija prolaskom Južnog toka. Osim zarade od tranzitne takse, Srbija gradnjom ovog gasovoda više ne mora da razmišlja o sigurnosti i redovnosti u snabdevanju gasom – kategoričan je Škundrić.
On je ubeđen, kako kaže, da će i dve najveće opozicione partije i pored opstrukcije rada Skupštine pomoći da se ovaj sporazum što pre ratifikuje. Na kraju Srbija ima obavezu prema zvaničnoj Rusiji, premijeru Vladimiru Putinu i predsedniku Dmitriju Medvedevu, sa kojima je sporazum potpisan u januaru, da se aranžman ratifikuje što pre, pojasnio je Škundrić.
Upitan kako ocenjuje navodnu procenu „Diloit i Tuša” da NIS tržišno vredi oko 2,5 milijardi evra koju su juče preneli pojedini mediji, aktuelni ministar energetike kaže da s tim nije upoznat.
Ni u G17 plus, čiji je predsednik stranke Mlađan Dinkić, prvi zatražio procenu tržišne vrednosti NIS-a, juče nisu mogli da komentarišu cifru od 2,5 milijardi evra.
Nikola Papak, savetnik ministra ekonomije Mlađana Dinkića, potvrdio je za naš list da ne želi da spekuliše, jer Vlada, kao naručilac procene, a ni Ministarstvo ekonomije još nisu dobili zvaničnu procenu vrednosti kapitala NIS-a.
Očekuje se, istakao je Papak, da će u narednim danima ova procena stići, posle čega će javnost biti detaljno obaveštena o svemu. Sve ostalo bi u ovom času bile čiste spekulacije, kategoričan je on.
Procena tržišne vrednosti NIS-a do sada nije rađena ni za čije potrebe, već je samo poznata knjigovodstvena vrednost, ona od oko 1,2 milijarde evra.
U NIS-u tvrde da je cifra od 2,5 milijardi evra za 100 odsto kapitala kompanije viša od realne. Ako je verovati, dakle, najnovijim procenama da NIS vredi 2,5 milijardi evra, ispada da „Gaspromnjeft” zaista kupuje kompaniju ispod cene.
NIS-ove analize, međutim, idu u prilog ruskoj strani, jer su pokazale da 100 odsto kompanija vredi oko 2,2 milijarde evra. Po tom osnovu 51 odsto NIS-a koliko bi trebalo da kupi „Gaspromnjeft”, vredi oko 1,1 milijardu evra. Rusi nude ukupno 900 miliona evra i to 400 miliona evra u kešu i 500 miliona evra za modernizaciju. S tim što je ruski partner spreman da uloži još više od prvobitno ponuđenih 500 miliona evra za rekonstrukciju rafinerija, benzinskih stanica, kako je više puta i sam ponovio Dmitrij Mališev, savetnik predsednika borda „Gaspromnjefta”.
Ne treba, međutim, prenebregnuti činjenicu da je tržišna procena rađena sada, a u sporazumu s Rusijom piše da se procenjuje vrednost kapitala NIS-a na dan 31. decembra 2007. Da li je cifra od 2,5 milijardi zaista validna teško je reći, pogotovo ako se zna da je do danas ostalo nepoznato šta zapravo čini imovinu kompanije. Na dan 31. decembra 2007. NIS u svom vlasništvu nije imao ništa, osim pečata i loga. Sve je bilo na Republičkoj direkciji za imovinu!
Isti izvor iz NIS-a kaže da u ovu cenu ne ulazi imovina „Srbijagasa” i „Transnafte”, kao ni nafte i gasne bušotine kojima NIS raspolaže. Ulaze zgrade NIS-a, rafinerije, pumpe, hoteli...
Izvor blizak predsedniku Borisu Tadiću juče za „Politiku” nije hteo da komentariše podatke iznete u medijima o tržišnoj vrednosti NIS-a, dok to zvanično ova revizorska kuća ne objavi. Ono što je interesantno, kaže isti izvor, jeste da je „Diloit” za manje od mesec i po dana uspeo da uradi procenu tako velike kompanije, na čemu se inače radi mesecima, a nije poznato ni koji su parametri uzeti da bi se procena uradila.
Praksa velikih kompanija inače nije da obelodanjuju podatke o vrednosti firmi koje prodaju, pa je čudno zašto se to radi samo u slučaju NIS-a. Takođe je nejasno zašto se procena vrednosti radi samo za NIS, a nije rađena za druga preduzeća koje su prodata ili su pred privatizacijom.
Dmitrij Mališev je, inače, u više navrata upitan kako je „Gaspromnjeft” došao do cene od 400 miliona evra za NIS potvrdio da su procenu vrednosti radile nezavisne revizorske kuće, pa i sam „Gaspromnjeft”.
Iako privatizacioni savetnik za NIS „Meril Linč” i „Rajfajzen investment” nije zvanično radio procenu vrednosti NIS-a, nezvanično se saznaje da su se i oni složili da kompanija vredi upravo 400 miliona evra.
Jasna Petrović
[objavljeno: 31/08/2008]
