Izvor: Politika, 20.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzurpirano zemlje za 10 milijardi evra
Ogromna vrednost rudnog blaga: samo kosmetski lignit vredi od 120 do 150 milijardi dolara
U nastavku pregovora Kosmetu koji treba da uslede, značajno mesto imaće segment svojinskih i ekonomskih odnosa. Srpski pregovarački tim spremni su za nastavak pregovora. Ovo je, između ostalog, za "Politiku" rekao Dušan Čelić, član Radne grupe za svojinska i ekonomska pitanja srpskog pregovaračkog tima.
U oblasti svojinskih i ekonomskih odnosa srpski pregovarački tim će nastojati >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da, kako kaže Čelić, zaštiti srpsku državnu, društvenu i privatnu imovinu na Kosmetu koja je ugrožena i uzurpirana. S druge strane, postoji mogućnost da se pregovorima dođe do kompromisnih rešenja u segmentu svojinskih i ekonomskih problema. Na taj način bi se stvorila osnova za održivi razvoj Kosova i Metohije, kao suštinske autonomije u okviru Srbije.
Nakaradna privatizacija
Radna grupa za svojinske i ekonomske odnose raspolaže podacima iz pouzdanih izvora iz kojih se, recimo, vidi da je na Kosmetu uzurpirano milion katastarskih parcela zemljišta u vlasništvu Srba, a taj podatak su potvrdili i međunarodni izvori. Ako u proseku jedna parcela vredi deset hiljada evra, onda ukupna vrednost uzurpiranog zemljišta iznosi - deset milijardi evra.
Svetska banka, pak, iznosi podatak da je vrednost rudnog blaga na Kosmetu12,5 milijardi dolara. Ovaj podatak je, kako kaže naš sagovornik, minimum minimuma vrednosti prirodnih resursa. Primera radi, navodi Čelić, zna se da na Kosovu i Metohiji postoje rezerve lignita od 12 do 15 milijardi tona. Pa, ako je cena tone lignita samo deset dolara, onda je ukupna vrednost rezervi lignita od 120 do 150 milijardi dolara! "Taj lignit može da se koristi bar još 200 godina", dodaje Čelić.
Vrednost prirodnih bogatstava – ruda metala i nemetala, zatim poljoprivrednog zemljišta i šuma, vodnih kao i drugih resursa je ogromna. Strateški interes Srbije, ali i svih građana Kosmeta je da se ova bogatstva sačuvaju, a ne da se krčme, otimaju i uništavaju... Privremene institucije Kosova i Unmik su, međutim, naumili da državnu imovinu Srbije na Kosmetu proglase za društvenu i da je kao takvu prodaju, odnosno rasprodaju i to izdavanjem pod zakup na 99 godina.
Privatizacija na Kosovu i Metohiji, kako navodi Čelić, obavlja se na nezakonit način i nakaradno. Primera radi, preduzeće "Feronikl" iz Glogovca prodato je za 50 miliona dolara iako je njegova realna cena bar deset puta veća...
Čiji je spoljni dug
Na pregovorima u Beču, kako navodi Čelić, održan je samo jedan sastanak iz domena svojinskih i ekonomskih problema. Uz to, radna grupa za svojinska i ekonomska pitanja imala je tri sastanka sa Štefanom Leneom, članom Unoseka, odnosno Ahtisarijevog tima na pregovorima u Beču.
Zanimljivo je, kako kaže Čelić, da su na sastanku u Beču, posvećenom rešavanju svojinskih i ekonomskih problema i Unmik i Unosek, kao i kosmetski Albanci, insistirali da jedina tačka dnevnog reda bude rasprava o delu spoljnog duga Srbije, koji se odnosi na korisnike sa Kosmeta. Srbija servisira taj dug, pa je normalno, pošto ne ubire ni poreske ni bilo kakve druge prihode sa Kosmeta, da se pomenuti deo duga servisira iz konsolidovanog budžeta Kosova. No, nije normalno da se samo o tome raspravlja. A upravo su to kosmetski Albanci tražili, jer smatraju da ako Kosovo ima svoj spoljni dug koji plaća, onda je to jedno svojstvo državnosti i argument za proglašenje nezavisnog Kosova. Da čudo bude veće, Unmik i Unosek su se složili s tim.
Srpska strana se, naravno, tome usprotivila. Prvo, ovaj spoljni dug se vraća preko države Srbije, jer su svojevremeno i krediti tako uzeti. Drugo, spoljni dug koji se odnosi na Kosmet, samo je jedan od problema iz oblasti svojine i ekonomskih problema. Nakaradna je i nezakonita privatizacija, odnosno izdavanje u zakup srpske imovine na 99 godina i davanje koncesija za korišćenje državne imovine na Kosmetu. Radna grupa je na sastanku u Beču istakla da, po Rezoluciji 1244 SB UN, Unmik nema pravo da menja vlasničku strukturu zatečenu na Kosmetu, a time ni da vrši privatizaciju. Nevolja je i u tome što se privatizacija sprovodi na osnovu kvazi regula i uredbi koje Unmik i privremene institucije samouprave donose sami za sebe. Radna grupa srpskog pregovaračkog tima je o svemu ovome govorila u Beču, ali jednodnevni sastanak posvećen rešavanju problema iz oblasti svojinskih i ekonomskih pitanja svakako nije bio dovoljan ni da se na valjan način iznesu svi stavovi i dokumentacija.
Srpska strana je, po rečima našeg sagovornika, spremna za nastavak pregovora. I to ne formalno, već suštinski. Naša strana je dokazala da nije tačno da se Srbi zalažu za suštinsku autonomiju Kosmeta u okviru Srbije, a da o toj autonomiji ništa ne kažu. Srbija je donela novi Ustav i u njemu je suštinska autonomija Kosmeta postavljena kao ustavna kategorija.
-----------------------------------------------------------
Ne može poklon Dečanima
Na pregovorima u Beču raspravljalo se i o zaštiti srpskih kulturnih i sakralnih dobara. Albanci su verbalno i formalno bili za to, ali je u praksi bilo sasvim drugačije.
Vlada Srbije je svojevremeno, zbog tada nepostojanja zakona o restituciji, poklonom vratila deset hektara zemljišta manastiru Visoki Dečani, koji su bili u vlasništvu ovog manastira. Međutim, Opštinski sud u Peći osporio je sporazum Visokih Dečana i Vlade Srbije. To je učinjeno zbog toga što, po Uredbi prvog izaslanika UN za Kosovo Bernara Kušnera iz 1999. godine, Unmik ne priznaje pravna akta i zakone Srbije donete posle 22. marta 1989. godine?!
Spor pred Opštinskim sudom u Peći i dalje se vodi.
Stana Ristić
[objavljeno: 20.01.2007.]
.jpg)
