Izvor: B92, 13.Sep.2011, 05:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzmeš kredit, pa vratiš kad umreš
Beograd -- U svetu sve su popularniji takozvani obrnuti hipotekarni krediti, kod kojih se isplaćuje zajam korisniku, a zauzvrat posle njegove smrti preuzima njegov stan.
Banke u Srbiji kažu da za sada ne razmišljaju o ponudi ovih kredita, a u pojedinim čak nisu ni čuli za njih.
Ipak, sudeći po brzini kojom je obrnuta hipoteka osvojila tržište ostalih zemalja (na primer, u Poljskoj se broj ovih kredita utrostručio za 12 meseci) jasno je da je samo pitanje dana kada će >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ih i kod nas neko uvrstiti u ponudu.
Osim penzionera, korisnici obrnute hipoteke su i korisnici socijalne pomoći, starije poljoprivredno stanovništvo, stariji bez redovnih primanja. U većini zemalja ovi zajmovi se ne odobravaju mlađima od 62 godine.
Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke, objašnjava da je "ovaj tip kreditiranja osmišljen da bi se, s jedne strane, rešili problemi socijalne ugroženosti starije populacije, a s druge strane u cilju povećanja prihoda za tekuću potrošnju starijih građana. I zaista, takvi zajmovi nalaze sve širu primenu u Severnoj Americi i zemljama EU".
"Suština je dakle u kreditiranju građana koji nemaju gotov novac, ali poseduju vredne nekretnine. Važno je reći i da korisnici kredita ne gube ranije stečena prava, kao što su penzije ili socijalna primanja", objašnjava Rebić.
S obzirom na to da su u Srbiji zabeleženi trend sve bržeg starenja stanovništva i rastuća socijalna nesigurnost starije populacije, niko od sagovornika ne sumnja da bi obrnute hipoteke i kod nas bile dobro prihvaćene. Pogotovo ako se ima u vidu da u Srbiji, prema nezvaničnim procenama, ima između 400.000 i 500.000 samaca.
"Ovaj koncept kreditiranja svakako je primenljiv na Srbiju. Naravno, neće se to odmah dogoditi. Uvođenje takvog zajma imaće ekonomsko opravdanje tek kada se tržište vrati u normalne tokove, pri čemu finansiranje građana obrnutim hipotekarnim kreditima zahteva i određena prilagođavanja važeće regulative i internih propisa banaka", zaključuje Rebić.
Ekonomista Milan Kovačević smatra da bi veliki broj starijih građana Srbije obradovao ovakav kredit. "Naravno, moralo bi mnogo da se pazi prilikom osmišljavanja pravila, kako ne bi došlo do zloupotreba", navodi Kovačević.
