Izvor: B92, 02.Dec.2010, 03:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uz "položaj" i plata i prekovremeno

Beograd -- Vlada Srbije je proširila mogućnost plaćanja prekovremenog rada, pa će za prebačaj radnih sati pravo na nadoknadu imati osim činovnika i ljudi "na položaju".

Parlament Srbije ovih dana raspravljaće o predlogu izmena Zakona o platama državnih činovnika i nameštenika.

Ovim izmenama, utvrđuju se novi koeficijenti za državne službenike i nameštenike čije su prosečne plate ispod republičkom proseka. Njima se smanjuje raspon između najplaćenijih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i najmanje plaćenih državnih službenika sa dosadašnjih 1:9 na 1:6.

Vlada Srbije je, navedenim zakonom, proširila mogućnost plaćanja prekovremenog rada. Tako će od naredne godine, činovnici, ali i oni, kako zakon kaže "na položaju” imati mogućnost da za svaki sat koji, po nalogu pretpostavljenog, rade duže od punog radnog vremena, dobiju pravo na sat i po slobodno.

Ostaju duže da "nabace" prekovremeno

U institucijama države je u toku protekle godine poprilično ustaljena praksa da se, u dogovoru sa šefovima, zaposleni svakodnevno zadržavaju sat do dva duže, a sve kako bi im se pri konačnom obračunu zarade, primanja, uprkos odluci o zamrzavanju, povećala. Inače, svaki zaposleni činovnik ima pravo na 90 dana godišnje, odnosno dodatna tri meseca.

Naravno, kad napuni dovoljno "slobodnih” sati, činovnik će moći da ostvari dodatni slobodan dan. Ako, pak, nema mogućnosti da dobije slobodan dan ili to ne želi, za svaki sat prekovremenog rada isplaćuje mu se vrednost sata osnovne plate uvećano za 26 odsto. Za realizaciju ove ideje, iz budžeta za narednu godinu biće izdvojeno 1,6 milijardi dinara.

Na ovakvu mogućnost, nažalost, ne mogu da računaju oni koji rade kod privatnih poslodavaca i zahvaljujući čijim doprinosima državni činovnici i primaju svoje zarade. Jer, mogućnost plaćanja prekovremenog rada, a u većini slučajeva i rad državnim praznikom ili vikendom, u mnogim slučajevima je, čak, i izbrisana iz svih ugovora koji regulišu odnose zaposlenih sa privatnim poslodavcima.

Poslodavci preciznih podataka o produženom radu nemaju, ali napominju i da je potreba za njim u njihovom sektoru - minimalna. Izuzetak su sami preduzetnici, koji po njihovim podacima, rade 11,5 sati dnevno. "Iskustvo naših članica je da se u svakoj desetoj javlja potreba za prekovremenim radom, a on je plaćen u 70 odsto slučajeva", kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.

On navodi da "postoje pojedine firme i poslodavci koji ne plaćaju prekovremene sate. Takav rad je karakterističan za banke, ali se oni ne žale, jer imaju plate znatno bolje od proseka".

"S početkom krize, kada su mnogi preduzetnici dospeli u 'minus', većina je ukinula noćnu smenu, jer nisu u mogućnosti da isplate 126 odsto plate za noćni rad. Država tera poslodavca da preko leđa zaposlenih prebija svoju nelikvidnost. On mora da plati sve poreze i doprinose, pa šta ostane. Radnika može da otpusti ili da kasni sa platama. Ljudi biraju manje zlo i sebi i zaposlenima ne isplaćuju zaradu", objašnjava Rajić.

Poslodavci se zato zalažu i za to da se, uz satnicu, u Zakon o radu uključi i norma i koeficijent učinka.

Nastavak na B92...