Izvor: Politika, 07.Jun.2014, 11:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uz državni podsticaj radnik mora više da se plati
Nova uredba koja propisuje subvencije za otvaranje novih radnih mesta od investitora traži veća ulaganja
Vlada Srbije će nastaviti da subvencioniše otvaranje novih radnih mesta, kako je uostalom premijer Aleksandar Vučić to i naveo u ekspozeu.
Međutim, iz nove uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, u čiju sadržinu je „Politika” imala uvid, ne može se zaključiti koliko će iznositi subvencije po radnom mestu, koje su se ranije kretale >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od 4.000 do 10.000 evra u zavisnosti od delatnosti i područja u koje se investira.
U Uredbi piše da subvencije za nova radna mesta neće opteretiti postojeći budžet. S obzirom na to da prethodni ministar privrede Saša Radulović nije predvideo takva državna davanja nagađa se da će se postojeća u Ministarstvu privrede preraspodeliti.
Činjenica je ipak da su neki uslovi pooštreni. Osnovna novina u odnosu na prethodnu uredbu jeste da preduzeća koja žele da dobiju finansijsku pomoć države moraju da garantuju da će novozaposlenima isplaćivati platu veću za 20 odsto u odnosu na minimalac.
To i jeste bio jedan od većih problema, jer su investitori često radnike držali na minimalcu. Drugo, u pojedinim oblastima, ako dobiju državne pare, investitori će morati da zaposle duplo više radnika nego po ranijim propisima.
Na primer, u proizvodnji uz minimalno ulaganje od milion evra moraće da zaposle 100 radnika, umesto 50 kao do sada. Ukupan iznos dodeljenih sredstava za ulaganja preko 50 miliona evra ne može biti veći od 25 odsto opravdanih troškova ulaganja, a za ulaganje preko 100 miliona evra taj procenat ne može biti veći od 17 odsto.
Visina podsticaja će se određivati u odnosu na opravdane troškove ulaganja ili na osnovnu troškova bruto zarade za nova radna mesta u dvogodišnjem periodu nakon realizacije investicionog projekta. Bez obzira na to koliko je vredna investicija, uslov je i da sam investitor obezbedi učešće od najmanje 25 odsto ulaganja.
Subvencije će i dalje ići preko Agencije za strana ulaganja SIEPA, a za njih će biti odgovoran ministar privrede. On će biti na čelu komisije koja će odobravati novac, što bi trebalo da bude garant da se državne pare dele na pravi način, jer to do sada nije bilo.
Pravo na podsticaje imaće, kao i do sada, firme koje ulažu u proizvodnju, usluge koje mogu biti predmet međunarodne trgovine i strateške projekte u oblasti turizma. To se odnosi i na domaće i na strane firme uz uslov da posluju najmanje tri godine i da u trajanju investicionog projekta povećavaju broj radnika.
Na pomoć države neće moći da računaju firme kojima je u prethodnih godinu dana iznos upisanog kapitala smanjen za više od pola, oni kod kojih je za prethodnih mesec dana značajno smanjen broj radnika kao ni oni koji duguju nešto državi.
Model subvencija u Srbiji oko koga se prethodnih godina dosta polemisalo u smislu da li je dobar ili ne, preuzet je od Slovačke zato što je ta država zahvaljujući podsticajima deset puta povećala izvoz.
Bez obzira na statistiku koja kaže da je podsticaje dobilo 129 domaćih kompanija, što je za 20 više od stranih, uvreženo je mišljenje da naša država samo pomaže strancima da zapošljavaju nove ljude. Međutim, uslov za dobijanje podsticaja jeste da investitor položi bankarsku garanciju u jednakom iznosu subvencije koju dobija.
Problem je što domaće kompanije ne mogu da dobiju garanciju od 10,5 miliona evra kao što je dobila južnokorejska „Jura” ili 18 miliona evra, koju je dobio „Beneton”, pa su novčani iznosi koji se njima isplaćuju znatno manji.
Bivši ministar privrede Saša Radulović, koji se zalagao za ukidanje subvencija, upozorio je da je SIEPA dodeljivala te podsticaje bez adekvatne kontrole i uz propuste u proceduri. Da je propusta u proceduri bilo, odnosno da su iznosi subvencija određivani pre nego što je raspisan tender javnost je saznala iz slučaja privatizacije „Vršačkih vinograda” i „Prvog maja” iz Pirota.
Iz mejlova zaposlenih u SIEPI koji su procureli u javnost takođe smo saznali na primer da su subvencije u pojedinim slučajevima bile predmet dogovora između Ministarstva i SIEPE i da su podsticaji određivani po stranačkoj pripadnosti firme.
M. Avakumović
objavljeno: 07/06/2014
.jpg)
