Izvor: B92, 10.Maj.2012, 00:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uz dodatni posao može da se preživi
Beograd -- Preko 13.000 zaposlenih odrađuje dva posla istovremeno kako bi ojačalo kućni budžet. Većina su fizikalci, a poslove traže u građevini i poljoprivredi.
Prosečna plata od 40.562 dinara mesečno svakako ne garantuje dobar život, pa se zato sve više radnika odlučuje da potraži dodatne izvore prihoda.
U Srbiji to, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, čini njih 13.078. Njima je, za razliku od čak 760.000 građana koji na birou čekaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svoju priliku, pošlo za rukom da odrađuju dva posla istovremeno.
Težak fizički rad u našoj zemlji se uglavnom plaća do 20 evra dnevno. Ovoliko, u najboljem slučaju, mogu da dobiju radnici na gradilištima, oni koji utovaraju džakove brašna, cementa, pšenice, rade u polju na branju hmelja, malina...
Ipak, da nije presudno znanje već marljivost, dokazuju i podaci iz Ankete o radnoj snazi jer samo 1.259 intelektualaca ima "tezge" i pored svog punog radnog vremena. Ostali uglavnom - fizikališu.
"Višu školu ima 644, srednju 485, dok samo osnovnu školu ima čak 6.951 zaposleni koji uz svoj redovni obavlja i dodatni posao” , kažu u Zavodu za statistiku.
Najviše posla imaju oni koji su spremni da se "uhvate" teškog tereta. Tako do dodatnih dnevnica dolazi i 4.186 radnika bez osam razreda škole i još 830 onih koji je nikada nisu ni upisali.
"Dodatni poslovi u našoj zemlji najčešće se pronalaze u građevini i poljoprivredi, jer su ovo delatnosti u kojima se intenzivno radi i neprestano je potrebna radna snaga. Samim tim, to pokazuje da za one koji žele da rade ipak ima posla” , kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, ali dodaje i da je u trenutku kada je čak četvrtina radno sposobnog stanovništa bez ikakvih prihoda, u najmanju ruku "čudno" što su ove dve delatnosti konstantno - deficitarne.
U Uniji kažu i da je u zemljama sa stopom nezaposlenosti ispod deset odsto sasvim uobičajeno da radnici zarađuju dve plate istovremeno. Doduše, uglavnom se za to, za razliku od Srbije, odluče stručnjaci, i to oni u oblasti visokih tehnologija, ali i trgovini, marketingu, komunikacijama...
Sindikalci pak smatraju da nije reč ni o čijoj lenjosti već o hronično lošoj ponudi poslova. Uz to, kažu i u Savezu samostalnih sindikata Srbije, mnogi radnici ni za svoj redovan posao ne dobijaju platu, pa većina neće da rizikuje da i teške poslove obavlja za male dnevnice.
Ipak, Vera Kondić, psiholog rada iz UGS "Nezavisnost", smatra da je prošlo vreme kada možemo da radimo jedan posao do kraja života:
"Danas svi koji žele da žive pristojno od svog rada moraju da se neprestano usavršavaju i stiču nove veštine kako bi radili dodatni posao i time povećali svoje prihode. Što pre to shvatimo, lakše ćemo se prilagoditi modernom vremenu” , ističe Kondić.
Prema njenim rečima, naš radnik još nije spreman za takve promene pa često idealizuje prošlost i sanja radno vreme "od osam do tri", kao i dobru platu od koje će moći da prehrani porodicu, lako otplati kredit, pa i da mu ostane za letovanje.
