Izvor: B92, 14.Jun.2010, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvozimo pasulj, tikvice, šargarepu
Beograd -- Pasulj iz Kirgistana, mlad krompir iz Izraela, šargarepa iz Nemačke, crni luk iz Austrije neki su od proizvoda koji su od početka ove godine uvezeni u Srbiju.
Iako ovdašnji poljoprivrednici tokom godine i sami uzgajaju povrće, proizvodnja očigledno nije dovoljna.
Iako je Srbija zemlja hrane, za razliku od ostalih zemalja koje se povrćarstvom bave cele godine ovde se u nedostatku plastenika to obavlja na sezonskom nivou zbog čega domaći proizvođači >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ovdašnjem tržištu prvo povrće ne mogu da ponude pre maja.
A to se ne uklapa sa potrošačkim navikama koje smo stekli poslednjih nekoliko godina. Naime, sa otvaranjem velikih trgovinskih lanaca, potrošači su navikli da u svako doba godina mogu da pazare papriku, paradajz, karfiol, patlidžan, tikvice, zelenu salatu i slično.
Kako domaća ponuda ovih vrsta povrća u zimskom periodu ne postoji, uvoznicima se otvaraju vrata, da dok te kulture kod nas ne pristignu, naprave dobar biznis i traženu robu nabave iz drugih zemlja.
U tom poslu na ruku im svakako idu razni sporazumi o slobodnoj trgovini koje Srbija ima kako sa Evropskom unijom, tako i sa Turskom, Belorusijom i Rusijom, ili zemljama CEFTA sporazuma.
Međutim, to ne znači da država ne štiti domaću proizvodnju. Miloš Milovanović, pomoćnik ministra poljoprivrede, objašnjava, da se domaći proizvođači štite pre svega kroz carine, odnosno kroz takozvanu ad valorem carinu i kroz sezonsku carinu koja se uvodi kada kod nas krene sezona prodaje.On dodaje da država, već dugi niz godina subvencioniše podizanje savremenih i modernih zasada, prvenstveno voća, koji su vrlo konkurentni i koji kao takvi mogu da izdrže nalete robe iz inostranstva.
"Međutim, kada na domaćem tržištu nemaju dovoljnu ponudu u kontinuitetu, trgovinski lanci pribegavaju uvozu", kaže Milovanović.
Put za prevazilaženje ove situacije je organizovanje domaćih proizvođača u različite forme (zadruge, asocijacije i sl.), kako bi tržištu mogli da ponude dovoljne količine proizvoda adekvatnog kvaliteta i cena, i ono što je najčešći problem - u kontinuitetu.
Stručnjaci iz ove oblasti, međutim, ističu da to nije dovoljno. Jer, kako kažu, da bismo prestali da robu nabavljamo iz belog sveta, potrebno je da država utiče i na prestrukturaciju kultura koje treba da se uzgajaju, kako bi proizvodnja bila prilagođena tražnji.
U tom smislu, kaže Milan Prostran, sekretar za agrar pri Privrednoj komori Srbije, investicije treba okretati ka podizanju energetski isplativih plastenika, koji će umesto tek kada grane sunce, proizvodnju zapravo obavljati zimi. Iz Republičkog zavoda za statistiku (RZS), poručuju da, kada je u pitanju domaća proizvodnja, mesta panici nema, budući da je za uvoz krompira, pasulja i crnog i belog luka u prvom kvartalu ove godine izdvojeno oko 3,5 miliona dolara, dok je izvoz samo tri vrste proizvoda - sveže jabuke, kukuruza i maline - iznosio 115,8 miliona dolara. Sasvim je logično, kažu u RZS, da se uvoze proizvodi čija je proizvodnja skuplja u našoj nego u drugoj zemlji.
"To se posebno odnosi na poljoprivredne povrtarske kulture kod kojih je potrebno ulaganje većeg rada u njihovu proizvodnju, posebno kada znamo da je naš seljak „star”. Naravno, jako je važna kontrola kvaliteta poljoprivrednih kultura, ali ako je ona valjana, svejedno je da li je pasulj koji kupujemo stigao iz Egipta, a beli luk iz Kine", kaže Jasmina Crnomarković, šef grupe za statistiku spoljne trgovine.
