Izvor: Blic, 15.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvozimo, a struje ima i za izvoz
Uvozimo, a struje ima i za izvoz
BEOGRAD - Elektroprivreda Srbije ovog januara je gasila agregate u termoelektranama kako bi iskoristilila što više vode za proizvodnju struje u hidrocentralama. Hidroelektrane su, u nedelju na primer, proizvele 61,5 miliona kilovat-časova električne energije, a uobičajeno je da u ovo doba godine proizvode oko 36 miliona. Pri tom, akumulacije hidroelektrana su pune, a na protočnim centralama moraju i da prelivaju vodu. Taj 'višak' od >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << oko 25 miliona kilovat-sati uticao je na gašenje agregata u termoelektranama koje su, na primer, prošle zime proizvodile i više od 90 miliona kWh struje dnevno, a sada u elektroenergetski sistem šalju 60 do 65 miliona kilovat-sati. I pored ovog blagostanja, u Srbiju svakodnevno stiže 12 do 13 miliona kWh struje iz uvoza. Dakle, hidrologija je tako dobra da bi se ceo taj uvoz mogao podmiriti domaćom proizvodnjom i da EPS-u opet ostanu 'potisnuti' agregati u rezervi.
Na pitanje zašto se struja i dalje uvozi kada domaće elektrane mogu da podmire sve potrebe u EPS, u nadležnom ministarstvu za energetiku odgovaraju, međutim, da je reč o isporukama ugovorenim krajem oktobra prošle godine i da mogućnost smanjenja ili otkazivanja isporuka nije predviđena. 'Ova situacija je posledica neverovatno povoljne hidrologije kao i izuzetno topli novembar i decembar. Kada se za energetski bilans planira potrošnja struje, uzima se stogodišnji prosek', kaže Slobodan Ružić, zamenik ministra za energetiku u Vladi Srbije, ističući da smanjenje proizvodnje struje u termoelektranama istovremeno znači i da smo sačuvali ugalj za buduću proizvodnju. 'Mi u našem sistemu zapravo bi trebalo da imamo u rezervi agregate od najmanje 600 megavata instalisane snage, spremne da uskoče ako dođe do nekog kvara. U subotu smo imali u rezervi 1.000 MW, ali zbog niskih temperatura već je dat nalog za ulazak dva agregata u pogon', tvrdi Ružić komentarišući dalje da se u međuvremenu nije mogao smanjiti uvoz dogovorenih količina jer ugovorom nije predviđena takva mogućnost.U samom EPS-u, doduše nezvanično, otkrivaju da su isporučioci spremni da 'izađu u susret, pa razmatraju mogućnost smanjenja isporuka za pet do 15 odsto'. Na pitanje 'Blica' kako je Grčka uspela da otkaže dogovoreni uvoz struje kada su konstatovali da im struja iz inostranstva ne treba, Vladan Marjanović, direktor Direkcije EPS za upravljanje elektroenergetskim sistemom, tvrdi da Grci u vreme otkazivanja svog tendera još nisu bili potpisali ugovor. Moglo bi se, naravno, postaviti pitanje kako su to Grci u novembru mogli predvideti da im dodatni uvoz ne treba, a stručnjaci EPS-a nepun mesec ranije nisu. Doduše, moglo se desiti da dugoročne hidrometeorološke prognoze, (pa i Grci) promaše.
Najviše struje treba da isporuči privatna kompanija EFT (sedište u Londonu), čiji je jedan od vlasnika srpski biznismen Vuk Hamović, koji dobro sarađuje sa vlastima i pre i posle 5. oktobra 2000. godine. Hamović uspeva da već tokom 2001. godine postane monopolista za otkup tržišnih viškova struje u Republici Srpskoj i glavni snabdevač Srbije i Crne Gore. Već tada EFT uspeva da u ovom regionu eliminiše konkurenciju velikih evropskih kompanija. Zakupivši prenosne kapacitete iz zapadne Evrope ka Balkanu i obrnuto (veza Srbije preko Mađarske), EFT uspeva da zadrži monopol bez obzira što su mu na tenderima EPS-a takmaci velike evropske kompanije.
Sve ukupno EPS je ugovorio uvoz 1.890 gWh (prosečna cena oko 3,72 centa), s tim što će mu EFT isporučiti 1.500 gWh. Poznavaoci prilika u elektroenergetskom sektoru Srbije ističu da je EFT na ovim tenderima zaista bio povoljniji od većine ponuđača: nudeći nižu cenu i bez bankarskih garancija. Ali, potpisujući dugoročne ugovore sa EPS-om EFT je zapravo zakupio i sve kapacitete za prenos električne energije na visokom naponu u Srbiji, pa je time onemogućio konkurenciju da po povoljnijim cenama nudi struju iz zapadne Evrope ne samo Srbiji, već i kupcima poput Grčke. Jelica Putniković
