Izvor: Blic, 04.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvoz pšenice - gubimo 10 miliona evra
Uvoz pšenice - gubimo 10 miliona evra
Svaki vojvođanski paor bi bolje izračunao - kaže za 'Blic' direktor novosadske 'Žitozajednice' Sima Matić komentarišući politiku države prema tako strateškoj poljoprivrednoj grani kao što je proizvodnja hlebnog žita.
Da smo nedostajućih 100.000 tona pšenice uvezli prošlog leta, mogli smo ga kupiti po ceni od 150 dolara za tonu. Danas tona žita na svetskom tržištu košta preko 250 dolara, što znači da smo nepotrebno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ostali 'kratki' za oko 10 miliona evra. Uz sve to, da je Ministarstvo finansija bilo ažurnije i da nije poništen tender, na kom je sa cenom od 220 dolara za tonu pobedila firma 'Univerzal', mogli smo uštedeti barem tričava 3,4 miliona dolara, koliko ćemo više platiti ukoliko Vlada dozvoli da uvoz obavi drugoplasirani 'Ist Point', a koji pšenicu može da kupi po ceni od 254 dolara za tonu.
Srećom, kako kaže Sima Matić, brašna ima sasvim dovoljno, a ponuda je trenutno znatno veća od tražnje. Zahvaljujući sasvim nepotrebnom puštanju određenih količina brašna na već zasićeno tržište, na zalihama je oko 6.000 tona brašna koje je samleveno, a proizvođači ga već tri meseca ne preuzimaju.
- Nakon prošlogodišnje žetve koja je bila veoma loša, a o čemu svedoči i činjenica da je po prvi put ostvaren veći rod u centralnoj Srbiji nego u Vojvodini, država nije pristala da sa samo jednim dinarom premije stimuliše proizvođače i otkupi potrebne količine pšenice. Time je propuštena prilika da se ostvari kontrolni paket nad prošlogodišnjim rodom i velike količine pšenice su ostale kod proizvođača, ali je veliko pitanje hoće li je oni pustiti na tržište ili je koriste kao stočnu hranu - objašnjava Matić.
Uz lošu politiku otkupa, tokom 2002. godine žito je suludo izvoženo samo da bi se popunio budžet. Izvezeno je 620.000 tona po ceni od 5,5 dinara za kilogram, zbog čega je, samo na razlici između otkupnih i izvoznih cena, izgubljeno 30 miliona evra. Zbog toga, kaže Matić, sadašnji uvoz mora da se obavi bez plaćanja carine i po ceni od 14 do 16 dinara za kilogram, što će državu koštati pet puta više nego da je prošle godine proizođače stimilisala sa premijom od svega jedan dinar.
Za sada imamo dovoljne količine brašna i na tržištu ga nabavljamo bez problema, kaže Boško Vidojević, direktor Beogradske pekarske industrije, koji nije mogao da precizira dokle će to uredno snabdevanje trajati. Za razliku od Vidojevića, Mirko Lazić, direktor 'Klasa', tvrdi da je ova firma, budući da je njen suvlasnik 'Ist Point', obezbeđena dovoljnim količinama brašna sve do sledeće žetve. Na pitanje da li će skuplja pšenica koju smo prinuđeni da uvezemo prouzrokovati i poskupljenje brašna i hleba, Lazić je rekao: 'Cena će se određivati prema situaciji na tržištu'.
Lazićeve reči preveo nam je Sima Matić: 'Brašno od novouvezene pšenice sigurno će biti skuplje, što znači da ćemo već na proleće, a najkasnije do leta, jesti i skuplji hleb. A što je najgore, ni sledeće godine situacija se neće popraviti. Po rečima Vladane Hamović, saradnika Instituta za tržišna istraživanja, u Srbiji je protekle jeseni pšenicom zasejano 622.789 hektara, što je četiri odsto manje od plana koji je iznosio 650.000 hektara. Po njenim rečima, kao i prethodne, i ova setva je obavljena bez adekvatne primene veštačkih đubriva i kvalitetnog semena, što će za posledicu imati smanjenje prinosa i slabiji kvalitet zrna. Uz sve to, država je planirala otkup u istim količinama i po istim cenama kao i prošle godine, pa Hamovićeva zaključuje da, ako se tako nastavi, za par godina nećemo imati dovoljno pšenice ni za sopstvene potrebe. B. Krivokapić
