Izvor: Blic, 16.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvodi se porez na nasleđene akcije
Zajedno sa budžetom Vlada Srbije je parlamentu uputila i predlog izmena poreskih zakona, čija primena bi počela od 1. januara 2008. Ključna izmena je u oporezivanju akcija. Umesto traženog ukidanja poreza na kapitalnu dobit, predlog Vlade Srbije je da se ta dažbina, ipak, zadrži, s tim da se stopa sa sadašnjih 20 smanji na 10 odsto, a da se njenog plaćanja u potpunosti oslobode građani koji su te akcije posedovali najmanje tri godine pre prodaje.
Oni koji tek sada dobijaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << akcije ili će tek da ih dobiju trebalo bi da čekaju tri godine da izađu sa prodajom, kako ne bi imali obavezu da kroz porez državi daju 10 procenata od dobiti. Porez na kapitalnu dobit se, inače, plaća na razliku od cene po kojoj su stečene akcije i po kojoj su prodate. Za besplatne akcije cena sticanja je nominala. Ako se zadesi da je ta nominala veća od cene po kojoj se na berzi prodaju akcije, vlasnik knjiži gubitak i do sada nije imao nikakvog poreskog oprosta po tom osnovu. Sada kao dodatni ustupak Vlada Srbije predlaže da se dobit od prodaje ispegla od iskazanog gubitka na prodaji akcija istog vlasnika i to tako da mu se to peglanje uvažava tokom naredne tri godine.
Uz ove olakšice, Vlada Srbije istovremeno predlaže da se porezom na kapitalnu dobit obuhvate građani koji su do akcija stigli nasleđem. Do sada je ta kategorija, inače, jedina bila oslobođena plaćanja ove dažbine, a sada se i nju uključuje uz obrazloženje da se svi građani stavljaju u isti položaj.
Status akcionara koji su vlasničke papire dobili kroz privatizaciju ili ih kupili na berzi trenutno ima oko jedan i po milion građana Srbije. Na dobijanje besplatnih akcija čeka, procenjuje se, oko četiri i po miliona građana.
Ostajanje poreza na kapitalnu dobit od akcija i pored svih ovih olakšica, odnosno čak tereta za one koji su ih stekli nasleđem, jeste necelishodno, smatraju ekonomski stručnjaci. Prvo, u ukupnom prihodu budžeta je ta stavka vrlo mala, a drugo, za pojedinačnog građanina je vrlo velika.
- Zašto bi se nekom ko živi od penzije od 60 evra prvo davala prilika da od privatizacije dobije 1.000 evra, a onda mu se 100 evra uzimalo na ime poreza. Sve zemlje našeg okruženja su upravo u tim prvim godinama razvoja akcionarstva ukidale tu dažbinu. Danas taj porez nema nijedna zemlja našeg okruženja - ukazuje Dragijana Petrović-Radonjić, direktor brokerske kuće „MV investment".
Kada su prodavci akcija preduzeća ili kompanije, njima se saldiranje obavlja jednom godišnje, pa kad ispeglaju prihodne i rashodne strane, sasvim elegantno mogu da izbegnu porez. Ako je pak vlasnik akcije inostrana kompanija, ona i bez ikakve ekvilibristike nema ove dažbine. U trgovanju akcijama između inostranih kompanija nema poreza na kapitalnu dobit. Tako, kada je nemačka „Štada" kupovala „Hemofarm", mali akcionari su na 10.000 evra prodatih akcija državi na ime poreza kao kapitalnu dobit morali da plate oko 1.500 evra, a inostrani investicioni fond za svoj portfolio od 150 miliona evra ni dinara.
Veće takse
Ukoliko narodni poslanici prihvate predlog izvršne vlasti, od 1. januara će u Srbiji republičke administrativne takse biti veće za u proseku 30 odsto. Zašto se predlaže tako veliko povećanje ovih ionako visokih nameta, obrazloženja, naravno, nema.
Porez na prihod
Deo novih poreskih propisa je da se poljoprivrednici za 2008. i 2009. oslobađaju poreza na katastarski prihod. Za zaposlene, odnosno radnike koji ostaju bez posla, a stariji su od 50 godina, ukida se porez na otpremninu koju dobiju. Obaveza podnošenja poreskih prijava do 15. marta ostaje građanima sa ukupnim godišnjim prihodom većim od trostruke godišnje bruto plate Srbije. Porez će se, kao i do sada, obračunavati samo na iznos koji pređe sumu od tog trostrukog statističkog proseka plata u Srbiji. Taj trostruki prosek je prošle godine bio oko 1,14 miliona dinara, a koliki će biti za 2007, znaće se tek kada se u januaru sravne podaci. Stope oporezivanja su, takođe, ostale iste - 10 i 15 odsto, s tim što se sada predlaže da po stopi od 10 odsto ide suma sve do miliona iznad tog trostrukog proseka, a tek na iznos preko stopa od 15 odsto.
.jpg)
