Izvor: Politika, 06.Nov.2009, 22:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvodi se porez na elitne lokacije
Oporezivanjem stvarne novonastale tržišne vrednosti građevinskog zemljišta, prihod će ići lokalnim samoupravama
Vlasnik placa na Vračaru vrednog dva miliona evra, ubuduće bi na tu nepokretnost mogao da plaća godišnji porez i do 8.000 evra.
Ova novost u oporezivanju rezultat je ukidanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta i njene integracije u porez na imovinu, propisane novim Zakonom o planiranju i izgradnji.
Promena se ipak neće dogoditi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preko noći. Nebojša Janjić, pomoćnik ministra životne sredine i prostornog planiranja, kaže za „Politiku” da će postojati prelazni period od oko tri godine za uspostavljanje novog sistema naplate, a plaćanje poreza biće uvođeno postepeno.
Trenutno predstavnici Ministarstva finansija i Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja rade na izmeni zakona o porezu na imovinu.
– Najpre moramo da definišemo model na osnovu koga će Poreska uprava određivati stvarnu tržišnu vrednost građevinskog zemljišta i na osnovu toga realnu poresku osnovicu – kaže Janjić.
Prema dosadašnjoj praksi, vlasnik kuće od 100 metara kvadratnih na luksuznoj lokaciji na Vračaru ne plaća porez na imovinu za zemljište. Ovaj namet se trenutno ubira samo za placeve veće od deset ari, a pomenuta kuća zauzima pet ari. Njen vlasnik je, dakle, oslobođen poreza na zemljište i naknade za njegovo korišćenje, a kroz razne amortizacije na osnovu starosti objekata i broja članova domaćinstva plaća zanemarljiv porez na imovinu.
– Urbanističkim planom je na tom placu predviđena izgradnja šestospratnice. Država, međutim, nema instrument da natera vlasnika da stavi zemljište u promet, već se time spekuliše i objekat se prodaje za dva miliona evra. Ta suma se ne postiže na osnovu vrednosti kuće, već na osnovu placa. Vlasnik parcele u novosagrađenom objektu dobija 40 odsto prostora u novoj zgradi – objasnio je Janjić.
To automatski dovodi do povećanja cene kvadratnog metra stana u tom objektu, jer u Beogradu zemljište učestvuje sa 30 do 40 odsto u ceni nekretnine.
Oporezivanjem stvarne novonastale tržišne vrednosti građevinskog zemljišta, prema rečima našeg sagovornika, biće uvećani prihodi lokalnih samouprava, jer će se novac od tog nameta slivati u njihove kase. Osim toga, ovakav porez na imovinu treba da stimuliše vlasnike zemljišta da parcele privedu nameni, a ne da ih drže van tržišta.
M. Avakumović
[objavljeno: 07/11/2009]
