Izvor: B92, 19.Okt.2023, 13:26
Uvodi se drastična promena za strane radnike: Hiljade švedskih građana na udaru
Deniz de Valensija i njen suprug već šest godina legalno borave u Švedskoj.
Oboje su zaposleni, plaćaju poreze, unajmili su stan u Stokholmu, kupili auto, dobili švedske vozačke dozvole i nikad nisu prekršili zakone.
Međutim, za koji mesec verovatno će morati da napuste Švedsku i egzistenciju ispočetka grade u drugoj zemlji.
I nisu jedini, na udaru su hiljade švedskih građana koji u zemlji legalno borave na osnovu privremenih radnih dozvola. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Naime, Švedska od 1. novembra udvostručuje minimalnu bruto platu koju strani državljani moraju imati kako bi zadržali radne dozvole. Odsad se traži najmanje 27.360 švedskih kruna mesečno (oko 2.400 evra), odnosno 80 posto medijalne plate u zemlji, umesto dosadašnjih 13.000 kruna (oko 1.150 evra). Ova promena ne odnosi se samo na nove radne imigrante, nego i na postojeće, pod uslovom da već nemaju stalnu radnu dozvolu. Od novih pravila izuzeti su i državljani članica Europske unije, sezonski radnici, profesionalni sportisti i treneri, dadilje i još neke kategorije imigranata.
"Od kako smo došli u Švedsku nismo počinili nikakvo krivično delo. Zašto me teraju da napustim Švedsku? Jesam li kriminalka zato što radim kao čistačica? Zar sam postala pretnja državi?" rekla je Denize de Valensija za web stranicu thelocal.se.
Zvanični razlog za ovu drastičnu promenu, prema tumačenju švedske Agencije za migracije, jeste regulisanje i poboljšanje radnih uslova za imigrante. "Veći egzistencijalni zahtev ojačaće položaj radnih imigranata na tržištu rada, sprečiti dampinške plate za radne imigrante i obeshrabriti konkurenciju niskim platama", stoji na web stranici agencije koja procenjuje da će na osnovu novih propisa biti odbijeno od 10 do 20 posto budućih zahteva, prenosi Indeks.
Poslodavci protestuju
Stroži uslovi za radne imigrante rezultat su dogovora vladajuće koalicije desnog centra i ekstremno desnih švedskih demokrata, no čak i prethodna socijaldemokratska vlada najavljivala je pomak u tom smeru. Nema sumnje da je motivacija za promenu bila i želja da se smanji dolazak slabije obrazovanih stranaca, kao i da se otvori više mogućnosti za nezaposlene švedske građane. Međutim, kako je rekao jedan švedski poslodavac: "Nema baš mnogo Šveđana koji žele raditi na poslovima čišćenja".
Upravo je među poslodavcima ovo povećanje izazvalo najviše protesta. Oni smatraju da plate zaposlenih ne bi trebalo da određuje država, nego stanje na tržištu te produktivnost i stručnost radnika. Upozoravaju da bi celi poslovni sektori poput uslužnih delatnosti, domova za starije i nemoćne osobe, maloprodaje, poljoprivrede, šumarstva te čišćenja i sanacije mogle ostati bez odgovarajuće radne snage.
"Ovo je besmislena rasprava. Niko od poslodavaca koje predstavljam ne bi tražio radnike na drugom kraju svijeta kad bi ih mogao pronaći kod kuće. Mit je da imigranti drugima uzimaju poslove, upravo obrnuto - imigranti stvaraju nova radna mesta", rekao je za Dagens Nyheter Jonas Silhamar, predsednik Visite, udruženja poslodavaca u ugostiteljstvu, dodavši kako je u Švedskoj već i danas teško pronaći kompetentne kuvare, konobare i hotelsko osoblje.
Švedsko udruženje poslodavaca nedavno je naručila studiju o radnoj imigraciji u Švedskoj od 2015. do 2020. godine i pokazalo se da kompanije koje su zapošljavale strane radnike danas imaju 10 posto veći rast prometa od usporedivih kompanija koje su se snalazile na domaćem tržištu rada.
"Radna imigracija ima pozitivan učinak na ekonomski rast. Ako ne mogu da pronađu radnike odgovarajućih veština, poslodavci se moraju suzdržati od širenja poslovanja. Mislim da je švedska vlada ovom promenom sama sebi pucala u nogu", kaže Karin Johanson, potpredsednica Švedskog udruženja poslodavaca.
Ministarka: Zahtev je razuman
Ministarka za imigracije Marija Malmer Stenergard ne prihvata argumente poslodavaca i kaže kako se država neće mešati u kolektivne pregovore između poslodavaca i sindikata, ali da će strani zaposleni morati da sklope ugovor o radu sa pomenutim iznosom da bi dobili radnu dozvolu.
"Ovaj zahtev uticaće pre svega na ljude koji rade u industriji čišćenja, restoranima brze hrane i uslugama kućne nege. Mislim kako je razumno da te poslove preuzimaju zaposleni koji se već nalaze u Švedskoj", objasnila je ministarka Malmer Stenergard.
Teza da se švedski građani moraju primiti posla umesto radnih imigranata nije bez osnova kad se uzme u obzir relativno visoka avgustovska stopa nezaposlenosti u Švedskoj od 7,6 posto. Međutim, Švedska istovremeno ima treću najvišu stopu zaposlenosti u Evropskoj uniji - čak 69 posto građana u dobi od 15 do 74 godine radi barem nekoliko sati nedeljno, što znači da možda zaista nema previše osoba koje su spremne da prihvate bilo kakav posao bilo gde u Švedskoj.
Najviše prigovora na nova pravila došlo je iz sektora zdravstva i socijalne pomoći. Naime, strahuje se da će manjak medicinskog osoblja i zaposlenih domova za raznu pomoć dostići kritične nivoe. Plate u švedskom zdravstvu prilično su konkurentne, ali tek nakon što imigrantski lekari i medicinske sestre steknu švedsku licencu za rad. Tokom prilagođavanja, edukacije i učenja jezika imaju bitno manja primanja, a takva situacija može da potraje mesecima.
"To će dovesti do poteškoća u pronalaženju kadra za ceo sektor zdravstva i socijalne pomoći. Učinićemo sve da aktiviramo ljude koji su danas izvan tržišta rada, ali to neće biti dovoljno. Moramo imati modele koji olakšavaju situaciju, a ne predloge koji stvaraju prepreke", rekao je predsednik Udruženja švedskih opština i regija Anders Henrikson.
Apsurdnost odredbe
Posebno problematično zbog nedostatka radne snage moglo bi da bude na severu Švedske, gde se u sledećih 10 godina mora doseliti (ili roditi, što je nerealno) 100.000 novih stanovnika da bi se održao sadašnji standard i zadovoljile potrebe za radnom snagom. Tokom 2022. godine pristiglo ih je samo 2.000.
Apsurdnost vladine odredbe o plaćama za radne imigrante najbolje su razotkrili sindikati upravo na severu Švedske. Sindikat komunalaca u gradu Umeau na obali Botničkog zaliva odlučio je doslovno da shvati minimalnu bruto platu od 27.360 kruna i sada taj iznos traži kao osnovicu za sve svoje članove.
"Vlada je odredila iznos koji garantuje dobru egzistenciju. Dakle, moramo delovati u skladu s tim. Neki naši članovi plaćeni su sramotno. Pozivam lokalne vlasti za pregovarački stol kako bismo povećali početne plate za svoje članove", rekla je sindikalna šefica Etel Henrikson.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
