Izvor: B92, 07.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvećane rate za kredite
Beograd -- Krajem marta mnogi građani koji otplaćuju kredite od pojedinih banaka dobili pismo sa obaveštenjem da se im se uvećava rata za kredit.
U pojedinim slučajevima rate su uvećane za više od 20 evra mesečno. Banke koje su povećala rate za kredite navele su da je do toga došlo jer je njihova kamata promenljiva i da zavisi od kretanja euribora, odnosno kamate sa međunarodnog finansijskog tržišta.
Obavaštenja su, između ostalih, poslale Folks banka, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Prokredit banka, kao i Unikredit banka, odnosno nekadašnja HVB banka. O razlozima povećanja kamate govori Marija Blagojević iz Unikredit banke.
"Ovog puta je došlo do promena kamatnih stopa usled promena na na međunarodnom tržištu. Za poslednjih godinu dana, čestomesečni Euribor je porastao za jedan procentni poen, pa smo i mi morali da izvršimo koeakciju kamatnih stopa. Ne bih se složila sa ocenama da su banke previše zaštićene u odnosu na klijente. U svim ugovorima se jasno definišu sve odredbe i vrlo transparentno se klijentima stavlja do znanja da je varijabilna kamatna stopa, a ona drugačija ne može da bude."
Činjenica je, bar prema istraživanjima, da tek svaki drugi klijent banke čita šta tačno piše u ugoviru i na šte se on obavezuje. Međutim, stručnjaci upozoravaju da to ne znači da bankari to treba i da zloupotrebe.
Banke u razvijenim zemljama, gde je veća konkurencija i kontrola banka, odobravaju kredite sa fiksnom kamatom ili sa promenljivom, ali je tačno navedeno do kojih okvira ona može da se menja, da ne bi bilo iznenađenja za klijente, objašnjavaju stručnjaci. Kod nas , kako kaže Ivan Mričić iz centra za finansije i investicije, svaki klijent treba da bude i finansijski ekspert.
"Banka je dužna da koristeći svoje mehanizme i stručno osoblje zaštiti i klijenta, i da on jasno zna iz tog ugovora šta plaća. U ovoj situaciji građani stvarno ne znaju - čitajući te klauzule koje obezbeđuju bankama apsolutnuzaštitu i potpunoi prenos rizika na klijente", kaže Maričić.
Maričić smatra da bi narodna banka rigoroznijim merama mogla da natera poslovne banke da se odgovornije i sa , kako kaže, više etike ponašaju prema klijentima. Međutim, u centralnoj banci odgovraju da oni upozoravaju građane,ali da oni ne mogu da utiču na ono što se dešava nakon što potišu ugovor sa bankom. Branislav Zoroja, savetnik za montarnu politiku u Narodnoj banci.
"Narodna banka malo toga može da uradi u slučaju ukoliko nepovoljnije obaveze za klijenta proizilaze iz ugovoromdefinisanih odnosa. Međutim, NBS informiše građane o uslovima određenih kreditnih odnosa, posledicama koje proizilaze iz njih po građane, i tu ona vrši edukativnu funkciju", kaže Zoroja.
Građani koji smatraju da su ih banke na neki način oštetile, odnosno ako ne poštuju ono što u ugovoru piše, tek tada mogu da se obrate za pomoć Centru za zaštitu potrošača Narodne banke.
.jpg)
