Izvor: B92, 06.Maj.2012, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uterivači dugova postali medijatori
Beograd -- Agencije za naplatu dugova od građana i pored zakonskih ograničenja pronašle su način da nastave saradnju sa bankama, piše Politika.
Budući da im propisi zabranjuju da od banaka direktno otkupljuju dugovanja građana, pronađen je novi model rada, pa se privatne agencije sada pojavljuju u ulozi "medijatora" (između banke i klijenta) i rade u ime i za račun poslodavca, a za određenu proviziju, saznaje list.
Podsećamo, krajem prošle godine Narodna banka Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << saopštila je da banke ne mogu prodavati kredite specijalizovanim agencijama (već samo drugim bankama) i da ih na to obavezuje Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Po svemu sudeći princip pozivanja, slanja pisama i mejlova kao vid pritiska da se plati račun, dogovori model otplate i izbegne sud na mala vrata osvaja i Srbiju. U zapadnim evropskim državama, posebno u Americi, „uterivanje” dugova se već tridesetak godina tretira kao regularno zanimanje. Kod nas nedostaju preciznija pravila igre koja bi zaštitila prava potrošača. Zapadna Evropa i Amerika su najrazvijenija tržišta i tamo je ova delatnost najregulisanija. U Nemačkoj, na primer, Asocijacija broji preko 560 kompanija koje se bave upravljanjem potraživanjima. I u ovoj kompaniji se slažu da „je neophodno da postoji razvijenije zakonodavstvo i stroga pravila poslovanja”.
Međutim, da se saradnja sa bankama nije ni prekidala potvrdili su nam u kompaniji „Eos matriks”, koja posluje na 27 svetskih tržišta.
"Imamo na to zakonska prava i dobri su nam odnosi sa poslovnim bankama u domenu naplate dugova. Dozvoljen je otkup potraživanja i od fizičkih i od pravnih lica u svim ostalim segmentima osim u bankarskom”, ističu u ovoj kompaniji, dodajući da do sada jedino nisu bili angažovani za naplatu neplaćenih računa za komunalije, iako postoji mogućnost i za to.
Najčešći korisnici su im upravo banke, telekomunikacione kompanije i preduzeća koja imaju veliki broj klijenata. Njihova statistika pokazuje da je u proseku 70 odsto dužnika koji duguju manje od 90 dana spremno na saradnju, dok to čini samo četvrtina onih koji duguju više od tri meseca.
Domaća Uredba o klasifikaciji delatnosti prepoznaje mogućnost registracije firme za „naplatu potraživanja”, pa čak i za usluge „oduzimanja imovine radi prisilne naplate”, što legalizuje rad ovih agencija. Njihovo poslovanje u Srbiji regulisano je zakonima o privrednim društvima, obligacionim odnosima i o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Takođe, indirektno, nekim drugim zakonima kao što je Zakon o bankama.
Nažalost, banke, pa ni druge firme poput mobilnih operatera, nisu dužne da od klijenta koji ne izmiruje obaveze traže odobrenje da će se sa njim ubuduće razračunavati neko drugi.
U „Eos matriksu” kažu da u slučaju „prenosa potraživanja sa jednog na drugog poverioca, saglasnost dužnika nije neophodna, ali onaj ko ustupa potraživanje mora o tom ustupanju da obavesti dužnika”.
Isto tako ni uslovi ugovora ne smeju da se menjaju na štetu dužnika. Visina, iznos i struktura duga određeni su ugovorom koji je klijent primarno potpisao recimo sa bankom, kao i zateznom kamatom koja je propisana zakonom.
Kakva su pravila i kojim se sve metodama ove firme služe, kao i da li su građani dovoljno upoznati kakve su im mogućnosti i kome se mogu žaliti ako posrednici pređu liniju. Nije novost da je u poslednje vreme sve više onih koji negoduju zbog poziva i uznemiravanja različitih firmi i agencija.
"Komunikacija sa dužnicima je jedini metod koji koristimo i ona podrazumeva pozivanje telefonom, slanje SMS-a i slanje pisama. Za sam tok komunikacije postoje striktna uputstva, kojih se zaposleni pridržavaju i koja važe u svim zemljama u kojima poslujemo, a prilagođeni su lokalnim zakonodavstvima”, kažu u ovoj kompaniji.
Učestale žalbe na "uterivače"
U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) ističu da ova oblast nije dovoljno uređena propisima, kao i da svakodnevno dobijaju prigovore građana, koji se žale na ponašanje pojedinih agencija za naplatu potraživanja.
"Čast izuzecima i onima koji rade po propisima, ali postavlja se pitanje ko je sve otvorio takve agencije, kako se oni ponašaju prema dužnicima, kako sa njima komuniciraju i da li to možemo da tretiramo kao nasrtljivo poslovanje”, kaže Goran Papović, predsednik NOPS-a, dodajući da se ovoj organizaciji masovno žale korisnici usluga pojedinih mobilnih operatera, koji su njihove dugove ustupili agencijama.
