Izvor: B92, 01.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usvojen predlog budžeta za 2007.
Beograd -- Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o budžetu za 2007.
Predlog predviđa da budžet bude 601,3 milijarde dinara, 95,5 milijardi više nego prošle godine.
Koordinator Ministarstva finansija Milan Parivodić rekao je da je budžetom za 2007. za Nacionalni investicioni plan predviđeno 49,7 milijardi dinara. Budžet je, prema njegovim rečima, napravljen na osnovu projektovane inflacije od 7,5 odsto i rasta bruto društvenog proizvoda od sedam odsto u 2007, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a predviđa i povećanje poreskih prihoda od 10 odsto i neporeskih od devet odsto.
"Ciljevi koje postavlja Predlog zakona o budžetu, i uopšte, ekonomska politika projektovana za 2007, podrazumeva nastavak ostvarenja visokog privrednog rasta zasnovanog na rastu izvoza, koji proizlazi iz ubraznog restrukturiranja privrede, na nastavku visokog priliva stranih direktnih investicija, na održavanju makroekonomske stabilnosti koju smo postigli u 2006, na otvaranju novih radnih mesta", rekao je Parivodić.
Parivodić je rekao da je planiran rast osnovice plata zaposlenih u državnoj upravi 7,5 odsto, a da se predviđa i otplata dela javnog duga.
Predviđeno je i da deo budžeta bude programski budžet, odnosno da se trošenje vezuje za projekte, a ne za konkretne troškove kupovine koje će ministarstva obaviti. Odabrano je pet pilot-ministarstava koja će sprovoditi takav način finansiranja.
Parivodić je ocenio da je Vlada u zakonskom roku usvojila Predlog bužeta, koji će odmah biti dostavljen Skupštini, ali je naveo da očekuje da ga Parlament usvoji u novom sastavu.
Kori Udovički, iz Fonda za razvoj ekonomske nauke, kaže da nije videla predlog budžeta, ali da je dobro upoznata s veličinama koje su planirane u budžetskom memorandumu. Kori Udovički veruje da je budžet u skladu s tim memorandumom, a predlog budžeta vidi kao formalnost koju je vlada Vojislava Koštunice morala da uradi, a očekuje da će sledeća Vlada ignorisati taj i usvojiti novi budžet.
"Ono što je predviđeno u budžetskom memorandumu prikriva mnogo veći budžetski deficit nego što je prikazan. Uz to, takav budžetski deficit bi veoma ozbiljno unazadio naša postignuća u makroekonomskoj stabilizaciji", kaž ona.
"Takođe, smatram da se u sadašnjam budžetu i budžetskom memorandumu kriju mnoga laka predizborna obećanja, koja, kada bi bila ostvarena, ne bi ni bila dobra za građane Srbije. Oni bi kupili volju neposrednih dobitnika tih sredstava, ali bi to bilo na račun produktivnosti i sposobnosti razvoja privatnog sektora", rekla je Kori Udovički.
Ekonomisti upozorili na preveliku budžetsku potrošnju
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić upozorio je danas da je u predlogu budžeta za narednu godinu predviđeno povećanje izdataka za 20 odsto, što može da ugrozi planiranu inflaciju od 7,5 odsto.
Jelašić je naveo da budžetska potrošnja uključuje i izdatke za projekte koji se finansiraju iz Nacionalnog investicionog plana (NIP) i da je izgovor Vlade Srbije da su za NIP prikupljena sredstva iz privatizacije u ovoj godini.
Da najavljena ekspanzivna fiskalna politika u idućoj godini može da ugrozi ekonomsku stabilnosti i izazove rast inflacije, sa Jelašićem su se složili i ostali učesnici skupa o ekonomskoj politici u 2007. godini, koji je u NBS organizovao magazin "Ekonomist".
Danica Popović je ocenila da je, pored "pregrejane tražnje, precenjenog kursa i presporih i prekinutih reformi", nezaposlenost najveći problem u Srbiji.
Ona je predložila da se brže spovode stečajevi neuspešnih firmi i privatizacija javnih preduzeća, a da buduća vlada odustane od NIP-a.
"NBS treba da upravlja deviznim kursem tako što će objaviti koje su granice požljenog kursa u određenom periodu, koje će ona braniti intervencijom na deviznom trziištu", rekla je Popovićeva.
Prema rečima Pavla Petrovića, u narednom periodu bi bilo poželjno "monetarano popuštanje i fiskalno zatezanje".
On se založio za uravnoteženi budžet, dozirano trošenje novca od privatizacije i ulaganje u javne investicije.
Vladimir Gligorov je naglasio da država treba da ulaže u infrastrukturu u obrazovanje, ali da se nezaposlenost može smanjiti samo ako se otvaraju nova preduzeća.
"U idućoj godini je očekivan ozbiljan budžetski deficit zbog povećanih rashoda, a biće smanjen porez na zarade i prihodi od poreza na dodatu vrednost i carina", rekao je Jurij Bajec.
Budžetski deficit će se, kako je dodao, popunjavati od prihoda od privatizacije, a za ekonomsku stabilnost bi bilo dobro da se za 15 odsto povećaju investicije, izvoz za 20 odsto, a da direktne strane investicije budu oko 2,5 milijarde dolara.
"Istraživanaja su pokazala da građani nezaposlenost navode kao najveći problem, zatim nizak standard i korupciju i kriminal", naveo je Srđan Bogosavljević i ukazao da je loše što ekonomska politika zavisi od toga koja će politička elita doći na vlast.
Bivši ministar finansija Božidar Đelić je procenio da će na kraju ove godine, umesto suficita, u državnoj kasi biti manjak od 0,6 odsto bruto društvenog proizvoda, kao i da se može očekivati budžetski deficit i u narednoj godini.
Loša fiskalna politika je, prema njegovoj oceni, posledica neprihvatanja preporuka Međunarodnog monetaranog fonda i populističke politike Ministarstva finansija.
NBS je, kako je naglasio, prerano prešla na politiku ciljane inflacije.
.jpg)
