Izvor: Politika, 02.Mar.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uštede u PIO fondu – bez osnova
Najave potpredsednika Jovana Krkobabića da će se reformom u narednih 10 godina uštedeti 70 milijardi dinara treba uzeti sa velikom rezervom
Računice o uštedama od oko 70 milijardi dinara od 2011. do 2020. godine, koje bi trebalo da donese nova reforma penzijskog sistema, a koju najavljuje potpredsednik vlade dr Jovan Krkobabić, veoma su nepouzdane jer se temelje na nejasnim kriterijumima pa ih treba uzeti s velikom rezervom, kaže za „Politiku” dr Rajko Kosanović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << član Radne grupe za reformu PIO sistema.
– Neozbiljno je izlaziti s ovakvim podacima kada u ovom času niko ne može znati koliki će biti rast bruto domaćeg proizvoda u naredne dve ili tri godine, a kamoli u narednoj deceniji. Koji će biti procenat rasta plata u javnom sektoru s kojim bi penzije trebalo da se usklađuju, kako će se kretati troškovi života ili kolika će biti inflacija? – pojašnjava Kosanović.
Nemoguće u ovom času na tako dug rok predvideti i kretanje broja novih osiguranika fonda PIO, kao ni broj novih penzionera. U prilog tome, dodaje, ovakve tvrdnje su više nego preuranjene, jer naša strana još nije s Međunarodnim monetarnim fondom utanačila osnovno pitanje – kako će se penzije uopšte ubuduće usklađivati. Potpredsednik vlade Krkobabić govori jedno, a MMF nešto sasvim drugo.
Upitan, na osnovu kojih se onda parametara govori o tolikim uštedama ili je to samo ono što MMF želi da čuje, Kosanović kaže da se u jednom od predloga reforme pominje čak i da će penzioneri ubuduće manje koštati državu za oko 94,9 milijardi dinara, i to na osnovu pretpostavke da će od 2012. do 2015. godine ekonomski rast biti pet odsto godišnje, inflacija 4,5 procenta, kao i da će zarade za taj period porasti za oko 9,2 odsto.
Na pitanje, gde se „kriju” najveće uštede, Kosanović kaže da je novim nacrtom zakona predviđeno podizanje starosne granice za žene s 53 na 58 godina, gde bi se prištedelo oko 25,7 milijardi dinara. Potom u delu koji se tiče povećanja staža za žene s 35 na 38 godine, uz smanjenje dodatnih 15 odsto staža koje su žene na osnovu polne ravnopravnosti do sada dobijale, a gde bi moglo da se uštedi još oko 25,3 milijardi dinara.
Predviđeno je i da se oko 12,7 milijardi dinara uštine u delu koji se tiče pooštravanja uslova za dobijanje porodičnih penzija. Istovremeno se računa s tim da se uporedo sa smanjenjem najviših penzija, i to tako što lični koeficijent ne može više da pređe 3,8 umesto dosadašnja četiri puta, uštedi oko 122 miliona dinara. To su i najmanje uštede, kaže Kosanović, budući da je broj onih koji primaju najviše penzije vrlo mali.
Prelaskom na novi obračun penzija u MUP-u prištedelo bi se oko 19 milijardi, dok bi se pooštravanjem uslova za beneficirani radni staž ušparalo oko 6,3 milijarde dinara. Novom metodologijom za obračun penzija vojsci uštedelo bi se 5,6 milijardi dinara, kaže Kosanović.
Đuro Perić, poslanik PUPS-a u Skupštini, potvrđuje za „Politiku” da bi prvi efekti ovakve reforme mogli da se osete za dve do tri godine, dodajući da računica pokazuje da bi već 2015. godine uštede u budžetu mogle biti vrlo velike te da najave od oko 70 milijardi nisu uopšte nerealne.
On kaže da bi najveće uštede mogle biti u delu koji se tiče beneficiranog radnog staža i povećanja starosne granice za odlazak u penziju, naglašavajući da se to odnosi samo na nove penzionere.
Na konstataciju kako očekuju smanjenje broja penzionera pa samim tim i izdvajanje para iz budžeta kada država malo-malo povezuje staž radnicima, što se automatski odražava i na novi broj penzionera, Perić kaže da neće svaki zaposleni kome se pokrije rupa u stažu odmah ići u penziju, ali da će svakako biti potrebno duže vreme da se priliv novih penzionera smanji.
U Fondu PIO kažu da još nemaju evidenciju koliko ljudi odlazi u penziju po osnovu samo povezanog staža, dodajući da je lane u mirovinu ukupno otišlo 88.000 zaposlenih. Izvesno je, međutim, da se broj penzionera povećava u času kada se donosi novi zakon koji predviđa pooštravanje uslova za penzionisanje, kao što je sada slučaj.
Neće biti neobično, ističu u Fondu, ako uoči izglasavanja novog zakona, dakle, u maju ili junu, stigne više zahteva za penzionisanje nego što bi to inače bilo da se zakon ne menja. I to će dodatno opteretiti budžet.
Upućeni u penzionersku kombinatoriku primećuju da ono na čemu se prikupljaju politički poeni jeste, recimo, besplatan odlazak najstarijih u banje – potpredsednik vlade ne navodi kao jedan od elemenata gde bi se prištedeo neki dinar.
Petar Mitrović, predsednik sindikata Nezavisnost, koji je, takođe, učestvovao u radnoj grupi za reformu PIO traži da se pojasni gde to potpredsednik namerava da uštedi 70 milijardi dinara i kako to može da zna 10 godina unapred, a da pri tom s MMF-om nije definisano ni najosnovnije pitanje – buduća indeksacija penzija!
Jasna Petrović
[objavljeno: 03/03/2010]
.jpg)
