Izvor: B92, 27.Avg.2011, 14:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usporena kreditna aktivnost banaka
Beograd -- Iako je rast kreditne aktivnosti banaka u drugom tromesečju u Srbiji bio dinamičniji nego u prvom tromesečju, na međugodišnjem nivou je i dalje usporen.
U avgustovskom Izveštaju o inflaciji Narodne banke Srbije se navodi da je realni rast ukupnih kredita privredi i stanovništvu u drugom kvartalu 2,5 odsto.
To je za 0,7 procentnih poena više od rasta ostvarenog u prvom kvartalu. Krediti preduzećima su realno veći za 2,4 odsto, a stanovništvu za 2,7 odsto.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Nominalno, ukupni krediti banaka su povećani za 42,8 milijardi dinara. Kada se isključi efekat promene kursa dinara, povećanje kredita je iznosilo 44,3 milijardi. I pored toga što je bio veći nego u prvom kvartalu, rast kreditne aktivnosti na međugodišnjem nivou nastavlja da se usporava.
Sposobnost otplate kredita privrede i stanovništva merena učešćem nenaplativih kredita smanjena je u odnosu na prvo tromesečje. Učešće tih kredita računato po bruto principu iznosilo je u junu 18,6 odsto. Učešće kredita privredi koji su u docnji dužoj od 90 dana je povećano za 1,6 procentnih poena i iznosilo je 23,7 odsto, dok je kašnjenje u otplati kredita stanovništva neznatno povećano na 8,1 odsto.
Realna međugodišnja stopa rasta kredita je u junu iznosila 12,1 odsto, što je za 2,5 procentnih poena niže od stope zabeležene krajem prvog tromesečja.
Krediti privredi su nominalno povećani za 19,3 milijardi dinara, odnosno za 24,8 milijardi kada se isključi efekat promene kursa dinara. Banke su najviše odobrile novih kredita za likvidnost. Povećano je i odobravanje investicionih kredita, kao i kredita za izvozne poslove.
Deo povećanja kredita za obrtna sredstva i investicije duguje se i povećanom odobravanju subvencionisanih kredita. Posmatrano po sektorima, najviše su kreditirana preduzeća iz oblasti industrije, trgovine i saobraćaja, kao i građevinarstva.
Kreditiranje stanovništva je bilo znatno veće nego u prvom kvartalu. Nominalno, krediti stanovništvu su povećani 18,8 milijardi dinara, a po isključenju efekta promene kursa 14,8 milijardi. Takav rast je u najvećoj meri bio rezultat povećanog odobravanja stambenih kredita, koji imaju i najveće učešće u novoodobrenim kreditima.
Građani su koristili i potrošačke kredite u većem obimu nego u prvom tromesečju, dok je zaduživanje po osnovu kreditnih kartica i korišćenja minusnog salda na tekućim računima na sličnom nivou kao i ranije.
Aktivnost na subvencionisanom segmentu kreditnog tržišta intenzivirana je tokom drugog tromesečja. Odobreno je ukupno 60,5 milijardi dinara subvencionisanih kredita, od čega najviše za likvidnost - 50,9 milijardi. U istom periodu odobreno je ukupno 1,3 milijardi dinara subvencionisanih stambenih kredita.
U junu je, posle dužeg vremena, učešće dinarskih plasmana u ukupnim plasmanima privremeno smanjeno na 31,4 odsto. Slabljenje dinara u junu doprinelo je padu učešća dinarskih plasmana u ukupnim plasmanima. Kada se isključi efekat promene kursa, to učešće bi iznosilo 32,5 odsto.
