Izvor: Politika, 05.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspon na berzanskoj nizbrdici
Uprkos tome što se stvarnost podsmehnula očekivanjima planera, jer u poslednja dva meseca nije došlo do očekivanog oporavka berze i rasta oba indeksa, otvoreni investicioni fond FOKUS Premijum je uspeo da od 7. septembra, kad je počeo rad na srpskom tržištu kapitala, obezbedi prihod od 11 procenata za 480 svojih članova.
Ovaj fond rasta vrednosti trenutno poseduje 311 miliona dinara investicionog kapitala od kojeg se 75 odsto ulaže u akcije.
Zaključno s petkom, vrednost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << investicione jedinice, čija je startna cena bila 1.000 dinara, iznosila je 1.111 dinara, kaže za naš list Aleksej Misailović, direktor Društva za upravljanje investicionim fondovima FOKUS Invest a. d.
Činjenica je da je kretanje oba indeksa u protekla dva meseca dominantno bilo negativno, što se, po našem sagovorniku, moglo i očekivati, ali isključivo kao posledica uticaja sistemskog rizika, koji najviše utiče na strane investitore, a oni čine poveći deo tržišta.
– No, bez obzira na pad cena i razne komentare, smatram da srpsko tržište pravilno reaguje, kao što bi i reagovalo svuda u svetu.
S druge strane, trenutno hlađenje cenovnika, u ovom momentu ne pogoduje malim investitorima, već profesionalnim kakav je ovaj fond, koji posluju dugoročno na srpskom tržištu, jer im omogućava da po povoljnijim cenama dođu do kvalitetnih hartija za svoje članove, naglašava Misailović.
Dugoročne investitore stoga ne bi trebalo da obeshrabre trenutna kretanja na srpskom tržištu, već naprotiv – to je dobra prilika za investicione fondove da kupuju jeftinije akcije, sa ciljem da ih u dužem roku kapitalizuju.
Investiciona politika fondova zasnovana je pre svega na proceni i kontroli rizika, a time i zarade. Pri tom, od sistemskog rizika, kakav je recimo politički, koji je kod nas trenutno dominantan, investitori se ne mogu potpuno odbraniti, sem odlukom da zaobiđu srpsko tržište, ali se u određenoj meri mogu smanjiti.
To znači da prisutni ulagači, domaći i strani, unapred računaju na taj rizik i da njime moraju aktivno upravljati.
Jer, tom riziku su najviše izložene najlikvidnije hartije u kontinuiranom prometu, zato što one senzibilnije reaguju na makroekonomske poteze i na vesti iz sfere politike.
To se posledično odražava i na indeks najlikvidnijih akcija BELEX 15, odnosno, pre svega, na akcije koje ulaze u njegovu korpu.
U brojčano dominantnoj grupi akcija kojima se trguje preovlađujućom cenom, senzibilnost te vrste je manje izražena, tako da se njihovom kupovinom, rizik može smanjiti, ali se gubi na likvidnosti.
Zato manje berze nisu za sitne investitore, već za fondove koji mogu svojim članovima da obezbede indirektnu kontrolu rizika disperzijom ulaganja, likvidnost i stabilnost uloga, kao i realnu zaradu.
Ekonomski rizici u Srbiji, su po našem sagovorniku, zanemarljiviji u odnosu na sistemski, no oni se nikako ne mogu ignorisati.
Premda naša berza ove godine postaje konačno punoletna, jer je 29. decembra 18 godina od obnove njenog poslovanja, činjenica je da je srpsko tržište kapitala još sklono hirovitosti – češće neumerenom rastu nego padu, no to će se verovatno promeniti vremenom, povećanjem broja akcija, kao i broja profesionalnih investitora, koji se racionalnije ponašaju na tržištu.
Uz to, Berza je daleko od svog punog sjaja, jer se još očekuju nove kompanije iz privatnog i javnog sektora, kao i povećanje tražnje, pogotovo od strane profesionalnih investitora, kao što su investicioni i penzioni fondovi, osiguranja, banke, ukazuje Misailović.
To će se desiti, pre ili kasnije, jer je neophodno, zato što samo sadašnja četiri investiciona fonda imaju na raspolaganju oko 60 miliona evra, a ako se broj portfolio investitora poveća, a hoće, i to nekoliko puta do kraja sledeće godine, i, recimo, ukoliko se samo 10 odsto domaće devizne štednje plasira na berzu (oko 440 miliona evra) to bi značajno podstaklo tražnju i pregrejalo cenovnike, ukoliko ponuda ostane ista.
Stoga je prevashodno radi interesa domaćeg finansijskog sektora i srpske ekonomije neophodno obogatiti asortiman hartija u koje je moguće ulagati, od akcija sadašnjih javnih preduzeća do korporativnih i municipalnih obveznica, ali i drugih atraktivnih papira.
Država je dominantan akter u ovom slučaju, jer kako je oživela berzu primenom Zakona o privatizaciji i Zakona o hartijama od vrednosti, tako i sada drži ključ u rukama.
– U tom smislu apsolutno podržavam napore da se deo javnog sektora uključi na berzu, jer time dobija većina, a gube samo neki – naglašava Misailović u razgovoru za "Politiku".
[objavljeno: ]
.jpg)
