Izvor: B92, 30.Nov.2011, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspešni napolju, bez posla kod kuće
Beograd -- Imaju diplome, magistrature i doktorate prestižnih fakulteta, vratili su se u Srbiju i nemaju posao, okupili su se u neformalni klub uspešnih Srba.
Počinjemo pitanjem kojim počinje razgovor gotovo svake naše sagovornice. Jovana Ružičić ima 31 godinu, završila je fakultet i magistrirala u Americi, a onda se vratila u Srbiju. Naišla je na probleme, prepreke i bezbroj pitanja - zašto?
Znala je šta je čeka ovde, ali znala je i da nije sama u tome. Okupila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je, za sada neformalnu, grupu uspešnih Srba koji su živeli u inostranstvu, a onda spakovali diplome, magistrature, doktorate i iskustvo i vratili se u svoju zemlju.
Jovana Vlaškalin otišla je u Ameriku sa 17 godina. Tamo završila srednju školu, pa studije međunarodnih odnosa. Radila je u Vašingtonu, a u Londonu stekla master diplomu. A onda je spakovala kofere i došla u Srbiju. "Godinama sam dolazila samo za vreme letnjeg raspusta i činilo mi se da je sjajno živeti ovde. Rešila sam da se vratim jer mi je bilo prirodno da radim za svoju državu. Međutim, ništa nije krenulo kako treba. Dve godine sam volontirala i stažirala što se svodilo samo na prevođenje, a niko mi nije nudio posao. Čak je i nostrifikacija diplome bila problem. Sada sam ipak uspela da se zaposlim u državnoj upravi", kaže Jovana.
Grupa ima 250 članova - arhitekata, politikologa, marketinških stručnjaka, magistara, doktora nauka... Okupljaju se jednom mesečno - a, gde bi drugo - u „Klubu svetskih putnika".
"Neko vreme sam živela u Indiji i tada sam pročitala članak o Indusima koji su živeli u inostranstvu i onda po povratku u svoju zemlju doživeli brojne kulturološke šokove. Pomislila sam da bi bilo dobro da okupim Srbe koji su se vratili. Nisam očekivala da će nas biti čak 250", kaže Jovana.
Zaustavljanje „odliva mozgova" omiljena je fraza među političarima, ali ovi momci i devojke kažu da država ne čini ništa da im olakša povratak.
"Ne očekujemo da nas dočekaju na crvenom tepihu, ali nismo očekivali ni da ćemo naići na toliko prepreka", objašnjava Jovana.
"Nekoliko puta sam zvala ministra dijaspore da se vidi sa nama, ali nikada se nije odazvao. A mi smo najbolja spona sa dijasporom. Moji prijatelji tamo su doktori nauka, vrhunski stručnjaci i razmišljaju da li da se vrate u svoju zemlju, a ne slušaju političare, već gledaju naša iskustva", kaže ona.
Prvi i jedan od najvećih problema sa kojima se sreću povratnici je nostrifikacija diploma. Nailaze, međutim, i na nevolje sa kojim se sreću i ostali mladi ljudi u Srbiji.
"Sa roditeljima sam otišao u Australiju 1989. i tamo završio školu, fakultet, zaposlio se. U tridesetoj godini doživeo sam mini krizu srednjih godina. Uzeo sam godinu dana neplaćenog i krenuo da putujem po Evropi. Došao sam u Srbiju, prvi put posle dvanaest godina i osetio sam da sam kod kuće. Dobro sam razmislio i odlučio da ostanem", priča Srđan Gluhajić.
Zahvaljujući iskustvu koje je u inostranstvu stekao u marketingu i odnosima sa javnošću Srđan nije imao problema da ovde nađe posao. Ipak, daleko od toga da je sve išlo kao što se nadao.
"Pozvao sam firmu u kojoj sam želeo da radim i zakazao razgovor", seća se.
"Brzo smo se dogovorili za posao i o plati i rekli su da će mi se javiti sutradan. Niko mi se nije javio naredne četiri nedelje. Tako je počeo moj kulturološki šok koji traje četiri godine. Ipak, nisam se pokajao. Kao što ovde ima dobrih i loših stvari, tako ni tamo nije sve sjajno. Tamo imaš super posao i sve je organizovano, ali živiš sam. Ovde ne možeš da stigneš da se vidiš sa svim prijateljima".
