Izvor: Blic, 31.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspeh vlasti meri se novčanikom
Uspeh vlasti meri se novčanikom
Voleo bih da mogu da obećam da ćemo u sledećoj godini imati pune novčanike, ali sam siguran da će se živeti bolje nego u prethodnoj godini. Nema spektakularnog oporavka, taj proces je dug i težak. Za nas je veliki uspeh to što smo zaustavili propadanje i sada najviše od nas zavisi kojom ćemo se brzinom kretati uzlaznom linijom. Što pre shvatimo da je naša sudbina u našim rukama pre ćemo dostići kvalitet života koji svi priželjkujemo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kaže u razgovoru za 'Blic' Miroljub Labus, potpredsednik Savezne vlade, koji je u mnogim anketama proglašen za ličnost 2001. godine.
Šta su u godini koja ostaje iza nas bili najveći uspesi aktuelne vlasti?
- Na prvom mestu je makroekonomska stabilnost bez koje nema ni privrednog oporavka ni poboljšanja standarda građana. Rast cena je zaustavljen, što se ogleda u podatku da je takozvana bazična inflacija bila svega 13 odsto, a ostatak do 40 procena, kolika je ukupna ovogodišnja inflacija, posledica je otklanjanja cenovnih dispariteta. Dobra strana dovođenja cena na realni novo jeste to što više nema nestašica, prodavnice su pune. Relativno visoka inflacija jeste cena koju smo morali da platimo zbog pogrešne socijalne politike koju je vodio prethodni režim. Ranije su svi bili subvencionisani, a privreda je propadala. Politika nove vlasti je da samo oni najugroženiji budu subvencionisani, a ostali treba da plate tržišnu cenu. Ne mogu jeftinu struju da troše i oni koji jedva preživljavaju i oni koji žive u luksuznim vilama.
Sledeći veliki uspeh je stabilnost domaće valute bez koje nema ni smirivanja inflacije. Zatim, plate i penzije se redovno isplaćuju i njihova kupovna moć je realno veća. Nesporno je da nova vlast zaslužuje pohvale i zbog uključenja naše zemlje u međunarodne finansijske organizacije u zavidno kratkom roku. Kako tumačite kritike da se stabilnost dinara veštački održava?
-Takve ocene su podstaknute kuknjavom izvoznika, ali one nemaju pokriće u ekonomskoj teoriji. Pomeranje kursa bi samo pokrenulo inflaciju i izvoznici bi vrlo brzo imali veće ulazne troškove. Problem naših izvoznika, kao uostalom i cele privrede, jeste nekonkurentnosti koja je posledica decenijama ugrađivanih troškova u sve naše proizvode i usluge. Mi ne možemo postati konkurentni ukoliko naša preduzeća ne obezbede strateške partnere koji će im pomoći da obnove opremu, tehnologiju i modernizuju dizajn. Naviknuti smo da tražimo da država rešava sve probleme pa i taj, a reč je o tome da to država ne može. Da je mogla ne bi propali režimi koji su sve zasnivali na snazi države. Država može i treba da bude servis privrede i obezbedi ambijent da privreda dobro radi. Dolazi vreme kad će ljudi manje da se interesuju za dešavanja na političkoj sceni, a više za to da li im država pomaže da žive lakše i bolje. Uspeh svake vlasti treba da se meri novčanikom građana.
Najavili ste da će 2002. godine ekonomska dešavanja biti u znaku privatizacije i reforme bankarskog sektora. Ljudi, međutim, strahuju da će usled tih promena veliki broj zaposlenih ostati bez radnog mesta?
- Niko ne treba da se plaši da zbog toga neće imati prihode za život. Svi oni koji su tehnološki višak, ili rade u preduzećima i bankama koje se zatvaraju, biće zbrinuti. Pa, svakodnevno se govori o socijalnim programima. U meri u kojoj bude obezbeđen novac za socijalne programe biće pravljeni i rezovi u preduzećima i bankama. Kakav je vaš odgovor na pitanje bankara zašto prvo nisu sanirane domaće banke pa tek onda omogućen dolazak stranih banaka?
- Da se išlo tim putem stanje u domaćem bankarstvu bilo bi još gore jer bi se postigao 'efekat Slavija trga'. Naime, svojevremeno je izgradnja ovog trga odložena jer nije bilo novca da se, kako je planirano, uradi najlepši trg na Balkanu. Sad je to mesto ruglo grada. To bi se isto desilo i sa bankama. Bez dolaska stranih banaka niti bismo imali konkurenciju, niti se može vratiti poverenje građana u naše banke. Naše ekonomske veze sa svetom otežava i način saradnje sa Haškim tribunalom.
- Ne razumem one koji su spremni da zbog pojedinaca dovode u pitanje sudbinu naroda. Da je reč o meni ne bih se dvoumio da idem u Hag ako od toga zavisi da li će našoj zemlji biti otvorena vrata ostalog sveta. A znamo kako je biti u izolaciji. Znam da je to lako reći kad se ne radi o mojoj koži. Saradnja sa Hagom je neminovnost i jednom crta mora da se podvuče. Koliko su u pravu oni koji tvrde da je naša zemlja stalno u poziciji da je neko ucenjuje i da je sve što nova vlast radi diktirano sa strane?
- Nema nikakvog diktata, već se samo radi o tome da li ćemo da poštujemo pravila kojih se drži međunarodna zajednica, čiji deo nameravamo da postanemo, i da li izvršavamo svoje obaveze na koje smo pristali prihvatajući saradnju s tom zajednicom. Prihvatanje pravila jeste praćeno određenom finansijskom pomoći, ali ja hoću i ovom prilikom da kažem da smo zahvalni na pomoći, ali i da bismo preživeli i bez toga. Međutim, ne možemo mimo sveta, a to znači da moramo da sarađujemo i sa međunarodnim finansijskim institucijama i da poštujemo pravila koja poštuju drugi. Pregovori sa predstavnicima tih institucija jesu teški, ali naši ljudi treba da znaju da oni ne dolaze sa ultimatumima i gotovim receptom šta mi treba da uradimo. Pregovori traju danima, a dogovor se najčešće postiže u ponoć. Oni nude svoje, a mi svoje argumente, sučeljavamo podatke i procene i na kraju se odlučujemo za najbolje rešenje. Bilo bi bolje da imamo uspešnu privredu i da ni od koga ne zavisimo ali, nažalost, nije tako. Mogu li se 'pomirenjem' u DOS-u odnosi u Republičkoj vladi vratiti na stare pozicije?
- Ja sam za rekonstrukciju Republičke vlade, možda čak i Savezne vlade. Posle toga treba pristupiti promeni Ustava Srbije, jer za to nije potrebno čekati dogovor o budućnosti federacije. Te izmene su važne i zato da bi se što pre rešio status Vojvodine. Sada imamo neko privremeno rešenje koje ne može dugo da traje. Koji je, po vašem mišljenju, najfunkcionalniji oblik zajednice sadašnjih federalnih članica?
- To bi bila minimalna i jeftina federacija u kojoj bi bila postignuta carinska i monetarna unija, u kojoj bi spoljna politika i bezbednost bile jedinstvene, a skupština imala samo jedno veće. Moguće je i rešenje u kojem bi Crna Gora imala evro kao valutu a Srbija dinar, ali u tom slučaju morala bi da se obezbebedi jednostavna razmenljivost ovih valuta. Verujem da neće doći do raspada federacije. Formiranje dve samostalne države rešenje je koje bi građanima donelo troškove veće od koristi koju bi imali pojedinci. Veran DS Treba li G17 plus da preraste u političku stranku?
- Moje je mišljenje da ne treba. Smatram da sada nije najvažnija tema da li nam trebaju izbori, već hoćemo li nastaviti sa započetim reformama. Ali, ukoliko ne uspemo da se o tome dogovorimo i ako bude doneta odluka o izborima i ako G17 plus kojim slučajem postane politička partija, ja sigurno neću biti na njenom čelu. Ja sam član Demokratske stranke i ako sam se jednom opredelio za tu stranku i njen program, ostaću joj veran bez obzira na to kakva bude uloga G17 plus. Da li sa porastom vaše popularnosti raste broj vaših protivnika i koliko vam to otežava posao?
- Broj protivnika je sve veći, ali mi to ne smeta. Popularnost mi samo uvećava odgovornost da ovo što radim obavim na najbolji način. Marica Vuković
