Izvor: Glas javnosti, 25.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskoro novi tender za Kredi banku
BEOGRAD - Novi tender za prodaju Kredi banke iz Kragujevca uskoro će biti objavljen, najavio je ministar finansija Srbije Mirko Cvetković. „Do kraja godine neće biti dokapitalizovana nijedna banka u kojoj država ima vlasnički udeo jer to nije ni u budžetu planirano“, rekao je Cvetković. Još nije, kako je dodao, precizirano da li će se Srpska banka pripojiti Poštanskoj štedionici, odnosno na koji način će država prodavati udeo u tim bankama. Privatizacija banka u kojima država ima >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << vlasništvo, prema njegovim rečima, bila bi uspešnija ako Narodna banka Srbije do tada ne bude odobravala grinfild licence stranim bankama. Guverener NBS Radovan Jelašić rekao je da centralna banka ne može da odobrava nove licence ako nema zahteva za njima, a ako ih bude odluke će biti donete u skladu sa propisima. Na predstavljanju specijalne edicije Ekonomist medija grupe o bankama rečeno je da je neto profit svih banaka u Srbiji prošle godine iznosio 293,5 miliona evra, što je za oko 100 miliona više nego u 2006. godini. Istaknuto je da je prošlogodišnji profit dve najveće banke u Hrvatskoj, Privredne i Zagrebačke banke, bio 360 miliona evra. Aktiva svih banka u Srbiji u 2007. je porasla za trećinu, sa 14,8 na 19,7 milijardi evra, koliko je iznosila i aktiva Privredne i Zagrebačke banke. Najveći profit imala je AIK banka - 63,3 miliona evra, zatim Rajfajzen banka - 56,4 miliona evra Inteza - 41,6 miliona evra i Komercijalna banka - 36,5 miliona evra. Izuzimajući AIK i Komercijalnu banku, sve ostale banke u Srbiji, čije akcije se prodaju na Beogradskoj berzi, po trenutnim cenama mogle bi da se kupe za 20 do 150 miliona evra.
Cvetković je najavio i da se razmatra mogućnost da država počne sa izdavanjem trezorskih zapisa koji bi se koristili za finansiranje eventualnog deficita budžeta, i naveo da je do kraja maja budžet zabeležio svega milijardu dinara deficita, a da je za ovu godinu planirano 14 milijardi dinara. Trezorski zapisi bili bi nominovani u dinarima i izdavali bi se s rokom dospeća od šest do 12 meseci, a kamata na te hartije od vrednosti ne bi bila fiksna već promenljiva, rekao je Cvetković.
