Izvor: Politika, 25.Jan.2014, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskoro jevtiniji dinarski zajmovi
Smirivanjem inflacije i snižavanjem referentne kamatne stope ispunjeni su osnovni preduslovi za niže cene kredita u dinarima, što uključuje i dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu
Blagi sam optimista u očekivanju doslednosti u sprovođenju reformskih mera, pogotovo posle pozitivnih dešavanja uizvozu 2013. Nadam se da će se trend nastaviti i ove godine, ali da bismo stvorili stabilniju osnovu i održiv razvoj na duži rok neophodno je sprovesti suštinske i sveobuhvatne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << reforme. Zbog toga smo se kao banka opredelili za strategiju selektivnog rasta koji balansira potrebu za očuvanjem stabilnosti sistema sa jedne i nastavak kreditne podrške privredi i građanima sa druge strane.
Ovo konkretno znači da ćemo u narednom periodu nastojati da se usredsredimo na dinamične sektore koji imaju potencijal rasta brži od proseka ekonomije, poput malih i srednjih preduzeća u poljoprivredi, energetici, kao i automobilskoj industriji, izjavila je za naš list predsednik Izvršnog odbora Inteza banke Draginja Đurić odgovarajući na naše pitanje – kako će sebanka ponašati u ni malo prijatnom ambijentu slabe ekonomije sa visokim rizicima poslovanja i plasmana.
Guverner NBS Jorgovanka Tabaković pre nekoliko dana je prozvala banke zbog visokih kamata na dozvoljeni minus na tekućem računu rekavši da banke na ovom sigurnom plasmanu nadoknađuju što su izgubile na drugim mestima. Da li je ta njena tvrdnja tačna, odnosno da li banke to rade?
Saglasna sam da su sa smirivanjem inflacije i snižavanjem referentne kamatne stope ispunjeni osnovni preduslovi za korigovanje cene kredita u dinarima, što uključuje i dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu. Kada je reč o našoj banci, proces revidiranja je već započeo i uskoro ćemo klijentima ponuditi niže kamatne stope. Nažalost, gubitak posla, drastičan pad zarada, kao i neredovnost isplate od strane poslodavaca uslovilisu situaciju u kojoj su se klijenti našli u dugovima koje ne mogu redovno da servisiraju, te se stvorio problem tzv. nedozvoljenih minusa, odnosno loših plasmana, štou znatnoj meri otežava funkcionisanje banaka.
U ovakvim uslovima pozajmice po tekućim računima postale su nužnost za naše građane, ali i realna slika vremena u kome živimo. Narodna banka Srbije je izmenama Odluke o klasifikaciji aktive stvorila dodatne mogućnosti za rešavanje problema loših kredita, što bi trebalo da rezultira nižim rezervacijama za kreditne gubitke, a samim tim i nižim kamatnim stopama. Smatram da je i pored izmena regulatornog okvira kojima je NBS tokom 2013. godine dala podršku procesu rešavanja nenaplativih potraživanja potrebno da se priključe i sve ostale institucije kako bi se generalno unapredila efikasnost celokupnog pravnog sistema i omogućila zaštita poverilaca.
Sve je više privrednih subjekata i građana koji ne mogu da plate i vrate kredite. Osim olakšica, koje vi kao banka po prirodi stvari činite, jer ste u partnerskom odnosu, da li i država treba nešto više da učini poput Hrvatske, koja je donela propis o reprogramiranju dugova čak i građanima?
Kada učešće loših kredita u ukupim plasmanima prelazi dvadeset odsto, onda ne možemo reći da je to problem samo bankarskog sektora, to je sistemski problem, čije rešenje traži konstruktivan i odgovoran pristup svih aktera. Kada kažem odgovoran pristup, tu pre svega mislim da se mora odoleti pritiscima da se rešenja traže mimo tržišnih principa, narušavanjem pravne sigurnosti.
Neophodno je da svi budu proaktivni u traganju za rešenjima. Banke, sa svoje strane, treba da pomognu klijentima kroz reprogramiranje i restrukturiranje obaveza, ali ovi napori moraju da budu praćeni odgovarajućom podrškom države. Kreditna zaduženost naših građana je sa oko 830 evra po stanovniku daleko niža nego u Hrvatskoj, gde iznosi između 4.000 i 5.000 evra, te smatram da moramo u potpunosti sagledati specifičnosti situacije i tržišta kako bismo došli do adekvatnih rešenja.
Vaša, ali i ostale banke sa stranim kapitalom, imaju dovoljno likvidnog novca ne samo kod kuće, već i iz svojih centrala spolja. U čemu je, po Vama, najveći problem u njegovom plasmanu?
Domaći bankarski sektor ima visok nivo likvidnosti i adekvatno je kapitalizovan, što znači da poseduje potencijal za rast kreditne aktivnosti. Međutim, osim problema o kojima smo govorili, banke se suočavaju i sa velikim nedostatkom kreditno sposobne tražnje, kvalitetnih i zdravih projekata koje bi mogle da podrže.
Uz to, prisutna je tendencija da su čak i kompanije sa stabilnim poslovanjem i dobrom razvojnom perspektivom sve manje spremne da uđu u nove investicije usled sveopšte ekonomske neizvesnosti. Vraćamo se opet na pitanje privrednog ambijenta i šta je potrebno učiniti da se poboljša ukupna investiciona klima.
Italija je trenutno naš najveći spoljnotrgovinski partner. Vi kao prvi čovek jedne od najvećih banaka Italije direktno ste uključeni u mnoge zajedničke poslove. Gde vidite mogućnosti za proširenje saradnje, pogotovo na treća tržišta – Rusija, Turska, Kazahstan?
Italija se bez sumnje svrstava u sam vrh naših najvećih trgovinskih partnera, a dalji razvoj ekonomskih odnosa naše dve zemlje je već nekoliko godina u fokusu i Poslovnog saveta Srbije i Italije u okviru koga nastojimo da unapredimo saradnju među kompanijama koje već posluju u Srbiji, ali i da privučemo nove investitore.
Sporazumi o slobodnoj trgovini koje Srbija ima sa zemljama takozvanog Evroazijskog ekonomskog saveza – Rusijom, Kazahstanom i Belorusijom, kao i sa Turskom i zemljama potpisnicama CEFTA sporazuma daju velike mogućnosti za uvećanje efekata italijanskih investicija u našoj zemlji. Ovde pre svega mislim na iskorišćavanje velikog potencijala ulaganja Italije u našu automobilsku industriju kroz oslobađanje od plaćanja carine za određene kvote.
„Fijat” je pun investicioni pogodak. Skupa investicija, ali koja se izvozom samo u prvoj godini dokazala. Ima li na vidiku još neka slična, jer ovoj Srbiji ovakvoj kakva jeste – „Fijat” je nedovoljan?
Strane direktne investicije koje na tržište donose nove tehnologije i znanja, koje imaju dugoročan i razvojni karakter važni su komplementarni faktori u razvoju domaće privrede i „Fijat” je zasigurno jedna od takvih. Ove godine se očekuje rast priliva stranih direktnih investicija na oko milijardu evra, a najveći deo ulaganja biće usmeren ka sektoru energetike, kao i prerađivačkoj industriji i trgovini.
Naravno, to jesu pozitivne vesti, ali ulaganja u Srbiju mogu biti i veća. Prioritet mora biti kreiranje predvidljivije, transparentnije i konkurentnije poslovne klime koja bi stimulativno delovala na sve sadašnje i buduće investitore. Od velike je važnosti da se svi najavljeni projekti uspešno sprovedu.
Smatram da je ulaganje „Mercedesa” u naše tržište veliki uspeh za zemlju, a nadam se da će se realizovati dolazak i ostalih očekivanih investitora. Ono što bih posebno istakla jei značaj sprovođenja projekta „Beograd na vodi” koji bi aktivirao mnoge privredne grane u našoj zemlji i trajno promenio izgled i perspektivu Beograda i Srbije.
------------------------------------------------------------------
Povoljniji uslovi za investitore
Nećemo Vas pitati o bankarskom i finansijskom tržištu Srbije i konkurenciji na njemu, jer ste najjači, ali Vas pitamo šta Vam smeta i čime ste nezadovoljni da bi bili jači i efikasniji?
Ovde bih se ponovo vratila na veoma važno pitanje obezbeđivanja povoljnih uslova zadomaće i strane investitora, kao i zaštite poverilaca, koji bi se mogli postići izmenom postojeće regulative. Konkretno, u cilju unapređenja i ubrzavanja predstečajnih i stečajnih procesa, povećanja njihove efikasnosti i pouzdanosti, kao i omogućavanja poveriocima da utiču na sam proces, neophodno je izmeniti Zakon o stečaju.
Takođe je nužna izmena Zakona o hipoteci i Zakona o izvršenju i obezbeđenju kojim bi se ubrzali postupci koji se već godinama nalaze u proceduri, a samim tim bi se obezbedila i bolja privredna klima u zemlji. Osim toga, i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga ne predviđa mogućnost prodaje potraživanja fizičkih lica, zbog čega nenaplativi krediti građana vrše dodatan pritisak na bilanse banaka.
J. Rabrenović - S. Kostić
objavljeno: 25.01.2014.
