Izvor: Blic, 02.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskoro ekstraporez i za uvoznike
Uskoro ekstraporez i za uvoznike
BEOGRAD - Godinu dana od početka rada Komisije za preispitivanje zloupotreba u privredi i finansijskom poslovanju, ekstraprofiteri na uvoznim dozvolama i kvotama i dalje su nepoznati javnosti, iako je izveštaj potkomisije koja se time bavila najavljivan za 1. septembar prošle godine. Međutim, prema rečima Božidara Đelića, srpskog ministra finansija, od ovog posla se nije odustalo i javnost će uskoro biti obaveštena o nalazima rada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << osam inspektora koji kontrolišu ovu oblast privilegovanog bogaćenja.
- Dokumentacija koja nam je dostavljena iz Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom i spoljnu trgovinu je najpre preliminarno pregledana i nisu uočene veće nepravilnosti. Međutim, kada smo pregledali i odgovarajuće zapisnike došlo se do veoma zanimljivih podataka povodom dodele uvoznih dozvola i kontigenata pojedinim firmama - kaže Đelić za 'Blic', napominjući da je bilo i dosta opstrukcija pokušajima da se ekstraprofiterima koji su se obogatili privilegovanim položajem prilikom uvoza pojedinih vrsta robe uđe u trag.
Prema njegovim rečima, to se posebno odnosi na uvoz južnog voća, a kako je 'Blic' sredinom novembra prošle godine pisao, upravo na uvozu ove vrste proizvoda stican je ogroman ekstraprofit. Prema podacima Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom koje smo tada objavili, najveći ekstraprofiteri u ovoj kategoriji mogli bi biti firma 'Internešenel CG' koja posluje u okviru 'Geneksa', ali i 'Delta M', 'Nelt', 'Deljug', 'Stankom - trgovina', Industrija hrane 'Dunja'...
'Samo po osnovu jedne od dozvola kompanija ‘Internešenel CG’ je uvezla 6.100 tona banana prijavivši cenu manju od 10 centi za kilogram, iako je njihova cena na svetskom tržištu u tom trenutku bila 50 centi', rekao je tada naš izvor u saveznoj administraciji, uz napomenu da je većina od te količine banana završavala na sivom tržištu i obezbeđivala uvozniku basnoslovne sume, jer nisu plaćani ni porez na promet, ni ostale pripadajuće dažbine.
Slobodan Milosavljević, republički ministar za trgovinu i turizam, koji je nedavno na konferenciji za novinare izjavio da je dokumentacija o uvozu različitih vrsta robe potpuno čista, samo dve nedelje kasnije za naš list izjavljuje da je 'komisija u poslednjih petnaestak dana prikupila obimnu dokumentaciju, ali ona još nije detaljno obrađena'.
- Po svemu sudeći, spisak ekstraprofitera po ovom osnovu će biti poduži, ali ipak ne tako dugačak kao što se u početku pretpostavljalo, jer mnoge firme koje su bile privilegovane pri dobijanju ovih papira nisu sticale profit koji bi se očekivao zato što su uvoznu robu prodavale po cenama koje su im bile diktirane - rekao je juče za 'Blic' Milosavljević, ističući da komisija još nije spremna da navodi imena preduzeća koja su najčešće dobijala dozvole Saveznog ministarstva za spoljnu trgovinu, jer se pokazalo 'da se od toga može imati više štete nego koristi'. 'Tek kad se utvrde precizni podaci o iznosu ekstraprofita javnost će o njima biti upoznata', kaže Milosavljević.
Prema podacima koji su do sada bili dostupni komisiji, najveći broj uvoznih dozvola potpisan je u vreme kad su ministri za spoljnu trgovinu bili Boriša Vuković i Đorđe Širadović. Vuković je od promene režima u inostranstvu, a Širadović je generalni direktor novosadskog preduzeća 'Novkabel'. Slobodan Lalović, sekretar Komisije za ispitivanje zloupotreba, koji je još sredinom decembra prošle godine potvrdio da je tražena dokumentacija stigla, i da se podaci o ekstraprofiterima mogu očekivati 'za par dana', tvrdi da je do zastoja u utvrđivanju spiska miljenika bivšeg režima koji su stekli veliko bogatstvo preko uvoznih dozvola, došlo 'iz objektivnih razloga'.
- Oporezivanjem ljudi sa te liste prikupiće se najveći deo od 70 miliona maraka, koliko se očekuje da će biti prihodi tokom godine po osnovu primene Zakona o ekstraprofitu. Za očekivati je da će se i ovi ekstraprofiteri žaliti na poreska rešenja i zbog toga može da se dogodi da poreski prihodi stignu kasnije nego što se planira. Međutim, ovaj zakon će se primenjivati sve dok se ne naplati i poslednji novčić, tako da odugovlačenje neće nikome pomoći da izbegne svoje obaveze - kaže Lalović. M. Vuković - P. Radojević
Širadović: Dozvole potpisivao Vuković
Đorđe Širadović, koji je od 1994. do marta 1997. godine bio savezni ministar za spoljnu trgovinu, tvrdi za 'Blic' da nije potpisao nijednu uvoznu dozvolu. O dodeli ovih dozvola u tom razdoblju odlučivale su posebne komisije, a on je imao diskreciono pravo da se ne složi sa njihovom odlukom. - Te komisije su donosile odluke na osnovu precizno utvrđenih kriterijuma i ja sam se strogo njih pridržavao. U početku čak nisam ni shvatao kakva je 'specifična težina' ovog posla, ali kad sam uvideo o kakvim se sukobima interes radi insistirao sam da se pravi kompjuterska arhiva koja pre toga nije ni postojala. Zahvaljujući tome, podaci iz ovog vremena su dostupni Komisiji za ispitivanje zloupotreba i njihovom proverom se može videti da ko je i zbog čega dobijao dozvole za uvoz određene robe - objašnjava za 'Blic' Đorđe Širadović.
Određene firme su, poput 'Dibeka', prema njegovim rečima, dobijale ove papire, jer su ispunjavale sve kriterijume, a posebno je bilo važno finansijsko stanje na njihovom računu, na osnovu kojeg se procenjivalo da li će posao do kraja biti odrađen.
Širadović je, kako priznaje, imao česte sukobe sa Mihailom Milojevićem i Vlajkom Stojiljkovićem zbog toga što se protivio da se nadležnost oko raspodele kvota i dozvola prebaci na privredne komore. Takođe, on nije ima ni uvid u to šta je potpisivao njegov pomoćnik Boriša Vuković koji je posle njegove smene zauzeo mesto ministra za spoljnu trgovinu i, prema nezvaničnim informacijama, odluke potpisivao mimo zvanične evidencije i to u JUL-ovim prostorijama.
