Izvor: B92, 14.Feb.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskoro bescarinski uvoz pšenice?
Beograd -- Ministarstvo poljoprivrede predložiće Vladi Srbije da odobri bescarinski uvoz 200.000 tona pšenice.
Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović kaže da bi uvoz pšenice bez carine doprineo smirivanju rasta cene žita, a vladi će biti predloženo i produženje važenja uredbe o privremenoj zabrani izvoza žitarica za još tri meseca, odnosno do naredne žetve. Prema njegovim rečima, Vlada bi te predloge trebalo da razmatra već u toku naredne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nedelje.
On je objasnio da je pšenica neravnomerno raspoređena na tržištu i skoncentrisana kod manjeg broja ljudi i da je cilj tog uvoza da se aktiviraju domaće zalihe pšenice koja je u skladištima i čeka višu cenu.
Uvozom neće biti smanjena cena pšenice, već bi ona trebalo da se zadrži na određenom nivou, rekao je Golubović i istakao da je "prošlo vreme jeftine hrane".
Silosi i monopol
Iako bolji poznavaoci prilika smatraju da se većina pšenice nalazi u silosima desetak vodećih preduzeća, još nije pokrenut postupak o utvrđivanju da li postoji monopol u ovoj oblasti i da li među vlasnicima silosa postoji dogovor o nivou cene pšenice. U resornim Ministarstvima kažu da bi utvrđivanjem monopola trebalo da se bavi Komisija za zaštitu konkurencije. Da bi tako nešto počela, Komisija najpre mora da dobije zahtev za pokretanje takvog postupka.
Golubović je naveo da razlog za uvoz nije nestašica pšenice, koje ima dovoljno za domaće potrebe, i dodao da je od januara prošle godine do 31. januara ove izvezeno oko 410.000 tona pšenice, delom u merkantilnom obliku, delom u brašnu.
On je istakao da je rast cene pšenice dokazao da nisu bili u pravu oni koji su napadali odluku vlade o privremenoj zabrani izvoza i koji su tvrdili da zabranom izvoza seljaci neće moći da zarade.
Vlada je uredbu o privremenoj zabrani izvoza određenih vrsta roba prvi put donela u avgustu prošle godine i ona je važila tri meseca, a zatim je vlada krajem oktobra odlučila da je produži za još 120 dana i njena primena ističe početkom marta.
PKS: Država da smiri rast cene pšenice
Sekretar Odbora za agrar u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran smatra da bi radi smirivanja rasta cene pšenice država trebalo da omogući bescarinski uvoz 100 do 200 hiljada tona hlebnog žita, da određenu količinu pšenice iz robnih rezervi pusti na tržište i da produži uredbu o privremenoj zabrani izvoza žitarica do naredne žetve.
Te mere bi doprinele da cena pšenice ne raste i da ostane na prihvatljivom nivou, rekao je Prostran i istakao da je nerealno očekivati obaranje cene pšenice sa sadašnja 23 na 15 dinara.
Ne možemo biti van svetskih tokova, moramo prihvatiti činjenicu da jeftine hrane više neće biti, rekao je Prostran i istakao da nema nagoveštaja da će pre žetve doći do osetnijeg cenovnog smirivanja pšenice na svetskom tržištu.
Prema njegovim rečima, cenovna kretanja su takva da je domaća pšenica jedan dan skuplja, a već narednog jeftinija nego u SAD ili Francuskoj, a cene na svetskom tržištu su porasle jer je ona izuzetno tražena poslednjih meseci i nema je dovoljno zbog podbačaja žetve u mnogim delovima sveta.
Država bi trebalo da ima ozbiljne rezerve i da se ozbiljno angažuje oko setve pšenice, koja je najvažnija hrana, naročito u siromašnim zemljama kao što je Srbija, rekao je Prostran i dodao da će, s obzirom na to da je prošle jeseni zasejano manje površina od planiranih, pšenice biti dovoljno ukoliko prinosi budu od 3,5 do četiri tone po hektaru.
Direktor republičke Direkcije za robne rezerve Slobodan Damnjanović kaže da robne rezerve imaju optimalan nivo zaliha pšenice i da su spremne da intervenišu, ukoliko se analizom tržišta utvrdi da je to neminovnost i Vlada Srbije donese odluku da to treba uraditi.
On je objasnio da nikako ne treba iscrpljivati zalihe pšenice iz robnih rezervi jer je to mera koja ima kratkoročan efekat i nakon toga se može desiti da robne rezerve ostanu bez zaliha pšenice, a problem nije dugoročno rešen.
Damjanović je kazao da situacija još nije alarmantna, ali da neće biti lako smiriti tržište i dodao da je Vladina Uredba o privremenoj zabrani izvoza pšenice, kukuruza, suncokreta i soje, koja je prvi put stupila na snagu u avgustu prošle godine, bila nužna i svrsishodna mera i da će biti produžena.
Efekat koji je do sada primenom te uredbe postignut je značajan za državu i, da nje nije bilo, stanje bi bilo haotično, jer bi bile izvezene ogromne količine tih proizvoda, a onda bi smo morali da ih uvozimo, pa bi tržište bilo mnogo nemirnije, rekao je Damjanović.
Početkom ovog meseca robne rezerve su počele razmenu mineralnog đubriva za pšenicu i kukuruz ovogodišnjeg roda, a rast cene pšenice nije specijalno narušio paritete koji su pre toga određeni jer su porasle i cene đubriva, kazao je Damjanović.
