Izvor: Blic, 05.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskoro berza obveznica stare štednje
Uskoro berza obveznica stare štednje
BEOGRAD - Devizne štediše sa ulogom do 9.310 maraka već sada mogu da se opredele da li će svoje štedne knjižice zameniti za obveznice koje su počele da se emituju početkom ove nedelje. Ukoliko se odluče za tu mogućnost takođe su u prilici da biraju da li će te vrednosne papire poneti kući ili će ih poveriti banci na čuvanje. U slučaju da izaberu prvu varijantu, i izlože se riziku da im obveznice neko ukrade ili ih izgube, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << štediše ih u utvrđenom roku naplate mogu zameniti za devize. Takođe, mogu da ih prodaju pre roka dospeća, naravno uz nižu cenu od naznačene na obveznici, ili da ih, pošto glase na donosioca, nekom poklone ili ustupe.
Pored ovih mogućnosti, kako je najavio na jučerašnjoj konferenciji za novinare Mlađan Dinkić, guverner NBJ, stare devizne štediše moći će sa svojim obveznicama da plaćaju troškove lečenja, sahrane, nabavku lekova, porez, akcize, kupuju akcije preduzeća u procesu privatizacije, akcije banaka i imovinu u državnoj svojini namenjenoj za ove svrhe.
- Mnogo bolja varijanta je da se obveznice čuvaju u banci - dodao je Dinkić, objašnjavajući da i u toj situaciji postoje dve mogućnosti. Prva je da njen vlasnik čeka rokove naplate ne plaćajući nikakave usluge banci ukoliko se za to opredeli odmah po dobijanju obveznica. Druga mogućnost je da izdaju nalog banci da njihove obveznice proda na Beogradskoj berzi uz diskont koji je niži ako je kraći rok dospeća.
Trgovina na berzi, prema rečima Dinkića, ne može da počne pre septembra jer banke još nisu tehnički osposobljen da prosleđuju naloge svojih štediša. Stručnjaci NBJ savetuju štedišama da ne prodaju jedan po jedna kupov obveznica iz serije B koji kasnije dospevaju za naplatu jer će tako dobiti manje novca nego da prodaju obveznice koje imaju sve kupone. Pored toga upozoravaju da vlasnik obveznice dobro razmisli da li će je prodati kupcu koji nudi cenu veću nego na berzi jer je verovatno u pitanju pranje novca.
Obveznicama iz ove dve serije, kako je potvrdila Vesna Arsić, viceguverner, isplatiće se oko 96 odsto ukupnog broja štediša. To za državu neće biti veliko finansijsko opterećenje jer će obuhvatiti 0,9 odsto godišnjeg bruto proizvoda. Procenjuje se da će za kupovinu obveznica najviše biti zainteresovani inostrani finansijeri koji će biti spremni da plate od 75 do 95 odsto njihove nominalne vrednosti. M. V. Dve vrste obveznica
Obveznice iz serije A, koje nemaju kupone, moći će da se naplate svakog 31. maja naredne tri godine i to tako što sledeće godine za naplatu stižu papiri vrednosti do 540 maraka, zatim 2.003. godine do 740, a 2.004. godine do 1.030 maraka. Ostatak štednog uloga do 9.310 maraka, u vrednosti od 7.000 maraka, izdaje se u obveznicama serije B koje dospevaju za naplatu od 2.005. do 2.011. godine. Naplata je u 14 jednakih polugodišnjih rata - svakog l. jula i 31. decembra.
Obveznice iz serije A štampane su u apoenima od 500, 100, 50 i 10 maraka, a iz serije B u apoenima od 5.000, 1.000, 500 i 100 maraka.
