Izvor: Politika, 22.Maj.2009, 00:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Ušće” na udaru zakona

Kako su državne institucije učestvovale u izigravanju zakona? – Kupac diktira uslove u ugovoru. – Javni interes ustuknuo pred ekonomskim pritiscima privatnog kapitala

Da bi kupac poslovne zgrade „Ušće” došao do pet hektara neizgrađenog zemljišta koje je okružuje, izigrani su zakoni uz pomoć državnih organa – Savezne direkcije za imovinu, Saveznog javnog pravobranilaštva, Katastra nepokretnosti i gradskih institucija u Beogradu nadležnih za urbanizam.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
To je pokazala pravna analiza kupoprodaje centra „Ušće” Gradskog javnog pravobranilaštva u kojoj je ukazano na niz zakonskih nedoslednosti od samog oglašavanja prodaje, izmena teksta ugovora u korist kupca, pogrešnog označavanja parcela i objekata. Novi vlasnik, koji je na tenderu pobedio zato što je ponudio da sruši staru i sagradi novu zgradu, dobio je šansu da samo obnovi urušeni bivši Centralni komitet i pri tom sagradi još jednu takvu zgradu i šoping mol. Javni interes je ovde ustuknuo pred ekonomskim pritiscima privatnog kapitala.

Kako?

Savezna direkcija za imovinu je maja 2001. godine konstatovala da je zgrada „Ušće” od 18.000 kvadrata, iako je pogođena sa sedam projektila, u dobrom stanju i da je potrebno na jednom delu ojačati konstrukciju. Vrednost radova bila je oko 20 miliona dolara, s tim što je u drugoj fazi predviđena dogradnja aneksa od 12.000 kvadratnih metara, koji bi bio predmet posebnog dogovora.

Oglas je pružao dve mogućnosti: rekonstrukciju i zakup ili prodaju, sa čim se složila Komisija za administrativna pitanja SRJ. Međutim, Savezna direkcija za imovinu mesec dana kasnije objavljuje prodaju. Istina, u opštim uslovima tendera samo se pominju dugoročni zakup, zajednička ulaganja. Umesto da kriterijumi budu precizni, učesnicima je data šansa da biraju da li će biti zakupci ili će objekat rušiti.

Konzorcijum „MPC grupa” biznismena Petra Matića sa partnerima „Internešenel trejding partners”, „MK komerc” Miodraga Kostića i „Junion intertrejd” nudi da zgradu potpuno sruši. Jer ne samo da bi obnova iziskivala puno novca i vremena, već kako su naveli, postojeća zgrada narušava ambijentalnu celinu. Predložili su da sagrade dodatnih 12.000 kvadratnih metara, tako da bi ukupna površina iznosila 30.000 kvadrata.

Obećanje da će koristiti domaći materijal i angažovati naše građevince bio je jedan od presudnih faktora za dobijanje posla. Zgradu su kupili za 300 miliona dinara ili 10 miliona maraka.

Gradsko javno pravobranilaštvo je ustanovilo da osnivanjem konzorcijuma MPC grupa, registrovanog 2000. godine kao članovi udruženja nisu navedeni„Internešenel trejding partners”, „MK komerc” i „Junion intertrejd” već druga pravna lica.

Javnom pravobranilaštvu grada je upalo u oči da je u potpisanom kupoprodajnom ugovoru označeno da se garaža nalazi na zasebnoj parceli površine 48.716 kvadratnih metara.

„Ovakvi netačni podaci u ugovoru kasnije su poslužili kupcu da se uknjiži kao korisnik i katastarske parcele 2337, iako se predmet kupoprodaje nalazio, prema katastru, isključivo na parceli 2338. U prilog ovome ide i tekst oglasa za prikupljanje ponuda u kome jasno stoji da se u sklopu zgrade nalazi i podzemna garaža sa pratećim prostorom. Ali u ugovoru garaža je predstavljena kao posebna nekretnina da bi se opravdalo pravo korišćenja zasebne parcele 2337/2.”

Pravna analiza je pokazala da je tekst ugovora menjan i bitno se razlikuje od predloga ugovora prema kome je zgrada trebalo da bude porušena i na njenom mestu sagrađena nova.

Kupac je, međutim, prema potpisanom dokumentu stekao pravo korišćenja ne samo zemljišta pod objektom nego i onog koje ga okružuje, što u ovom slučaju iznosi 50.000 kvadrata, a ne 863, koliko zauzima bivši CK.

Ipak, kako nije overen u sudu, ugovor je u januaru 2002. godine pretrpeo još jednu promenu pod izgovorom da kupac ima problema sa uknjižbom. U toj verziji, zgrada i garaža su razdvojene na dve zasebne parcele, a kupcu je omogućeno da odstupi od idejnog rešenja na osnovu koga je pobedio na tenderu. Jer, promena člana 10. dozvoljava mu odstupanja koja će usloviti ekonomski interesi i urbanistički uslovi.

To praktično znači da kupac nije bio obavezan da poruši postojeći i sagradi novi objekat. Sasvim neuobičajeno, primećuje gradsko pravobranilaštvo, kupac sastavlja tekst ugovora i daje poslednju reč, umesto da to učini prodavac. U martu je konačno i overen ugovor i stupio na snagu, a u međuvremenu je „MPC propertis” otkupio zgradu od partnera.

Ubrzo se raspisivanjem konkursa za idejno rešenje pokazalo šta je ova firma htela izmenama ugovora. Nagrađeni rad je u Bloku 16 predvideo obnovu zgrade i dogradnju dva sprata, zidanje identične kule i šoping mola.

Istina, usvajanje plana detaljne regulacije i njegova izmena tri godine kasnije nije uticalo na imovinski status zemljišta, ali je investitoru šestostruko povećalo površinu trgovinskog centra sa 20.000 na 118.000 kvadratnih metara.

Sada je na Okružnom javnom tužilaštvu i Republičkom javnom pravobranilaštvu da pokrenu postupak za utvrđivanje odgovornosti jer je državni budžet na ovaj način oštećen. Takođe iako grad nije učestvovao u kupoprodaji, javnost očekuje da bude otkriveno ko je dozvolio da se izmenama planova investitoru šestostruko poveća kvadratura.

-----------------------------------------------------------

Spekulacije

Spekulacije da američki „Meril Linč”, koji inače poseduje 25 odsto vlasništva u „MPC propertisu”, namerava da napusti srpskog partnera sa kojim je planirao da osvaja tržišta u regionu, u MPC-u negiraju. Oni tvrde da prašina koja se podigla u javnosti nije uticala na njihove poslovne odnose i da nema govora o povlačenju manjinskog vlasnika.

M. Avakumović – D. Mučibabić

[objavljeno: 22/05/2009]

Nastavak na Politika...