Izvor: Vostok.rs, 24.Maj.2012, 13:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usamljenost nemačkog kancelara
24.05.2012. -
Bio to dogovor ili ne, neformalna alijansa unutar Evrozone je stekla vrlo realne obrise. Protekli samit je jasno pokazao: zapaža se tendencija ka pomeranju centara sile. Francuska se od glavnog saveznika Nemačke pretvorila u njenog glavnog oponenta. I ulila je nadu Italiji, Španiji i Portugaliji da ujedinjenim naporima mogu da pokolebaju dominantnu poziciju "gvozdenog kancelara". Temu će nastaviti analitičar Sergej Guk.
Merkelova danas nema baš mnogo istomišljenika. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Usmerenost na smanjenje državnih rashoda po svaku cenu na uštrb socijalno-ekonomske konjunkture ne odbacuju Finska, Austrija i Holandija. Međutim, ni one nisu spremne podmetnu grudi pod metke. Berlin je pristao na jedan ustupak, čisto teoretski, koji ga ništa ne košta, pristavši da dopuni budžetski pakt paktom ekonomskog rasta. Samo što svaka strana projekat tumači na svoj način. Predsednik Oland zahteva uvođenje jedinstvenih evrobondova. Unificirane kamatne stope će učiniti da mešetari izgube želju da igraju protiv problematičnih država, pritiskajući ih da plaćaju dugove. Ovo treba da postane prvi korak ka ozdravljenju sistema državnih finansija prezaduženih zemalja Evrozone. U ovom pravcu Pariz osim južnih zemalja podržava i OESR.
Za Nemce je ovaj projekat kao crvena marama za bika. Uzroke neprihvatanja objašnjava profesor Hening Fepel, glavni ekonomista Hamburškog Instituta za svetsku ekonomiju. On je ubeđen: evrobondovi, naravno, mogu da umire tržište, ali ne zadugo. Samo politička volja za očuvanje Evrozone i evra nije dovoljna, izjavio je on u intervjuu za nemački televizijski kanal ARD. Kolektivna odgovornost za dugove ne ide na ruku Nemcima. Oni danas imaju najviši kreditni rejting. Investitori se izbavljaju grčkih i španskih bondova, kupujući u zamenu za njih nemačke, što još više učvršćuje finansijske pozicije Berlina. Osim toga, po mišljenju profesora Heninga Fepela, jedinstveni evrobondovi bi izazvali veću rasipnost. Problematične zemlje bi izgubile stimulans za ozdravljenje svojih ekonomija.
"Mislim da su (takve) bojazni vrlo opravdane. Evrobondovi bi mogli da poljuljaju odlučnost zemalja za sprovođenje reformi. Može se desiti da umesto opadanja dugova dođe do njihovog povećanja. U celini to može dovesti do još većeg porasta dužničkog bremena Evrope i do cementiranja strukturnih deficita. A Nemačka će zadugo ostati u poziciji platioca, što treba izbeći."
Kancelarka Merkel se ne slaže ni s predlogom novog francuskog predsednika – da se stimuliše ekonomski rast uz pomoć državnih programa. I ovde postoji određena logika. Vlade problematičnih zemalja su spremne da investiraju sredstva u grane, projekte i preduzeća ne opterećujući se preciznim proračunima: kakva će biti isplativost? Primer je grčki plan za podizanje ogromnih objekata za proizvodnju solarne energije. Da li će skupa gigantomanija mnogo pomoći ekonomiji zemlje? Postrojenja će graditi inostrane firme. A potrebe za personalom koji opslužuje stanice su minimalne.
Upravo oko glavnog dužničkog problema su lomili koplja učesnici na proteklom samitu. Ništa osim slovesnih mehura nije isplivalo na površinu. Evropski lideri će moći da pokušaju da ubede jedni druge na redovnom sastanku na vrhu u drugoj polovini maja.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
