Izvor: Blic, 06.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Upravni odbori kao partijska kontrola
Upravni odbori kao partijska kontrola
BEOGRAD - Da je Vlada htela da ide ka tržišnoj privredi, ona bi se oslobodila ključnih poluga miloševićevske vlasti. Protivurečno je da Vlada pravi makrookvire za privredu i imenuje članove upravnog odbora, jer u javnim preduzećima je 85 odsto privrede Srbije - kaže poslanik Branko Pavlović, član Upravnog odbora Naftne industrije Srbije, napominjući da je potrebno sprečiti partijsku privatizaciju državne imovine. Po njegovom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mišljenju, sadašnji način izbora članova upravnih odbora može da se pretvori u stavljanje preduzeća pod partijsku kontrolu. Pavlović se zalaže da kadrovi u upravnim odborima budu kvalitetni ljudi, nezavisni od partijske pripadnosti.
- Kroz snažnu revizorsku komponentu bila bi omogućena realna kontrola rada upravnih odbora. Pri tome, u ukupnom mehanizmu upravljanja javnim preduzećem funkcija imenovanja i razrešenja direktora nužno treba da bude u nadležnosti samih upravnih odbora, kao što je to svuda u svetu, umesto da ih imenuje Vlada - smatra Pavlović.Sam koncept imenovanja i razrešenja članova upravnog odbora bi, po Pavloviću, morao biti izmešten u posebnu državnu ustanovu, koja će se baviti samo tim poslovima, a koja bi imala jedan samostalan revizorski sektor. On predlaže da trećina članova upravnog odbora bude iz parlamentarne opozicije, a trećinu da sačinjava vladajuća većina (i parlamenta i Vlade).
Miroslav Stefanović, predsednik UO Jugoslovenskog aerotransporta i potpredsednik Nove demokratije, međutim, drugačije sagledava značaj i funkciju političara u rukovođenju javnim preduzećima.
- Formirajući vlast, mi smo preuzeli odgovornost za upravljanje državom, a kad ta javna preduzeća budu prodata, onda će novi vlasnik da postavlja svoje članove upravnog odbora. Sada je, međutim, vlasnik javnih preduzeća država. Narod je na izborima nama dao poverenje i mi ga moramo opravdati. Nećemo valjda stavljati članove opozicije u upravne odbore - kaže Miroslav Stefanović.
Na pitanje 'Blica' da li misli da političari koji su prihvatili nekoliko funkcija mogu u potpunosti da odgovore preuzetim obavezama, Stefanović kaže:- Svaki čovek zna koliko može da radi. Neko osam a neko 18 sati dnevno. To je stvar njihove partije. Mi se zato i bavimo politikom da bismo sprovodili svoje programe.
U Upravnom odboru JAT-a inače ima 11 članova, sedam imenuje i razrešava Vlada Srbije, a četiri većinska organizacija sindikata. U zvaničnom dopisu JAT-a za predsednika Miroslava Stefanovića je navedeno da je iz firme 'Kolubara', Rodoljub Šakić je iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Dragoljub Trgovčević iz Ministarstva saobraćaja i telekomunikacija, Bruno Vekarić iz Ministarstva pravde, profesor Vojin Dimitrijević je sa Beogradskog univerziteta, Vlastimir Kostić iz PTT Srbije, Nenad Jovanović iz FMP, a iz JAT-a su zamenik predsednika Nada Tomićević, Mihailo Vacić, Goran Veličković i Željko Ćeklić.
Ni predsednik ni članovi UO JAT-a ne koriste kancelarije niti službena vozila, a od pogodnosti imaju pravo na povlašćenu vožnju, kao i svi zaposleni u JAT-u. Predsednik UO ima novčanu nadoknadu u iznosu od 1,5, a članovi u visini jedne prosečne mesečne plate. Zvaničan podatak o tačnom iznosu u JAT-u nisu želeli da saopšte. Iz ranijih informacija o platama u privredi Srbije figurira podatak da je prosečna zarada u JAT-u oko 21.000 dinara.
Predsednik UO Elektroprivrede Srbije profesor dr Nikola Rajaković je i zaposlen u ovom javnom preduzeću od dolaska na funkciju, a decembarska plata mu je bila 51.945 dinara. Članovi UO koji nisu zaposleni u EPS primaju kao nadoknadu 80 odsto od osnovice (10.040 dinara), a radnici EPS 40 odsto (5.020 dinara). Kao osnovica se uzima prosečna neto zarada iz prethodnog meseca i poslednja isplaćena je novembarska. Jelica Putniković
