Izvor: B92, 27.Feb.2012, 18:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Upravljanje akcionarskim društvom
Novi Zakonu o privrednim društvima počeo je da se primenjuje od 1. februara.
Prema novom Zakonu o privrednim društvima Statut akcionarskog društva postaje akt kojim se utvrđuje način upravljanja privrednim društvom. Kupovinom odrđenog broja akcija, čiji je minimum tačno propisan, akcionari sa određenim brojem akcija stiču pravo da učestvuju u radu Skupštine akcionara.
Jednim akcionarskim društvom se može upravljati na dva načina: postoji Jednodomno i Dvodomno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << upravljanje.
Jednodomno upravljanje – Zakon propisuje uslove i ograničenja za obavljanje dužnosti direktora. Direktora imenuje Skupština. U Javnom akcionarskom društvu predlog kandidata za direktora mogu dati Komisija za imenovanje i akcionari koji imaju pravo na predlaganje dnevnog reda sednice skupštine. Mandat direktora ne može biti duži od 4 godine. Ako društvo ima manje od 3 direktora, svaki je izvršni, dok Javno akcionarsko društvo mora imati neizvršne direktore čiji broj mora biti veći od broja izvršnih direktora. Direktori mogu imenovati jednog od izvršnih direktora ovlašćenih za zastupanje društva za generalnog direktora društva. Javno akcionarsko društvo ima najmanje jednog neizvršnog direktora koji je istovremeno i nezavisan od društva (nezavisni direktor). Ako društvo ima odbor direktora, direktori biraju jednog od direktora za predsednika odbora. U Javnom akcionarskom društvu Predsednik odbora direktora mora biti jedan od neizvršnih direktora. Odbor direktora Javnog akcionarskog društva mora na prvoj sednici doneti Poslovnik o radu Odbora direktora. Zakon definiše i odgovornost direktora.
Dvodomno upravljanje - Društvo sa dvodomnom organizacijom upravljanja ima jednog ili više izvršnih direktora i Nadzorni odbor. Ako društvo ima tri ili više izvršnih direktora, oni čine Izvršni odbor. Javno akcionarsko društvo ima najmanje tri izvršna direktora. Nadzorni odbor može imenovati jednog od izvršnih direktora ovlašćenih za zastupanje društva za Generalnog direktora društva, a u Javnim društvima mora imenovati Generalnog direktora. Generalni direktor koordinira rad izvršnih direktora i organizuje poslovanje društva. Izvršni odbor u vođenju poslova društva postupa samostalno. Ako ne postoji saglasnost izvršnih direktora po određenom pitanju, Generalni direktor može sazvati sednicu Izvršnog odbora. Na uslove i ograničenja za članstvo u nadzornom odboru shodno se primenjuju odredbe koje se odnose na uslove koje mora da ispunjava direktor, uz dodatni uslov da ovo lice ne sme biti zaposleno u društvu. Nadzorni odbor ima najmanje tri člana.
Članove nadzornog odbora imenuje skupština i oni imaju ograničen mandat, a mogu biti i ponovo birani i kooptirani. Javno akcionarsko društvo ima najmanje jednog člana nadzornog odbora koji je nezavisan od društva.
