Izvor: B92, 06.Feb.2015, 11:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Univerzitet nije javno preduzeće
Rektori, dekani i Ministarstvo prosvete traže da visoko obrazovanje bude izuzeto iz vladinog plana racionalizacije, u suprotnom staje univerzitet.
Visoko obrazovanje mora da bude izuzeto iz vladinog plana racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru, inače će u suprotnom biti onemogućeno funkcionisanje univerziteta, a doveli bi se u pitanje i pojedini studijski programi koji ne bi mogli da dobiju ponovnu akreditaciju, piše Politika.
Kako je rečeno na sednici >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Senata UB – i uvođenje platnih razreda ne bi smelo da se odnosi na visoko školstvo zbog posebnosti finansiranja prema broju studenata, a ne prema broju zaposlenih.
Kako je rečeno, Ministarstvo prosvete trenutno utvrđuje tačan broj zaposlenih.
"Mi ne čuvamo status kvo, već postoje opravdani razlozi za ovakav naš stav, jer postoje ogromne mogućnosti na drugim stranama. Ako javna preduzeća ne idu u prvom krugu, gde ima razloga za racionalizaciju, zašto bi išlo i visoko obrazovanje gde nema razloga za to", rekao je državni sekretar dr Aleksandar Belić.
On je podsetio da nauka ima poseban status, jer je izuzeta iz ograničenja u pogledu zapošljavanja kako ne bi došlo do odliva mozgova, kao i da ovde već postoje platni razredi.
On je rekao da sigurno postoje mogućnosti za uštedu, ali ne u predviđenom obimu od 6,5 odsto zaposlenih (u odnosu na decembar 2013. godine), čak i pod uslovom da četiri odsto ode u penziju. Po njegovom mišljenju, smanjenje broja zaposlenih moguće je sprovesti jedino na pomoćnom osoblju, što bi onda dovelo u pitanje funkcionisanje univerziteta.
"Mi na Mašinskom fakultetu već imamo minus 12 odsto kadrova i šipak ću da smanjim za još 6,5. Ova država mora da ukapira da univerzitet nije javno preduzeće, već najuređeniji sistem sa 90.000 ljudi", smatra profesor dr Milorad Milovančević, dekan Mašinskog fakulteta.
Prorektor za finansije profesor dr Miodrag Popović kaže da se zaboravlja i na činjenicu da univerziteti, a pogotovu veliki poput Beogradskog i Novosadskog, nisu finansirani 100 odsto iz budžeta, već da imaju i sopstvene prihode i obaveze koje izmiruju po tom osnovu, kao i osoblje koje je potrebno za obavljanje tih poslova.
"Viška zaposlenih ima na nekoliko fakulteta, ali zato ima i onih koji su na granici podnošljivosti i održavaju nastavu zahvaljujući entuzijazmu nastavnika", rekao je Popović.
Senat je usvojio i plan upisne politike za školsku 2015/16. godinu, po kojoj će na Univerzitetu u Beogradu biti mesta za oko 26.000 studenata na svim nivoima studija (oko 14.000 budžetskih mesta).
