Izvor: B92, 11.Maj.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Unaprediti proizvodnju rakije
Beograd -- Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je konkurs za dodelu novca za unapređenje proizvodnje rakije s geografskim poreklom.
Iz budžeta je izdvojeno 40 miliona dinara, a prijave se predaju do 31. maja. Međutim, rakiju s geografskim poreklom u Srbiji proizvodi svega nekoliko proizvođača. U našoj zemlji je nemoguće odrediti tačan broj proizvođača rakije.
Registrovanih ima oko 2.000, ali se procenjuje da je ovaj broj i nekoliko puta veći.
U >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nekim delovima Srbije rakiju, za svoje potrebe, peče gotovo svako domaćinstvo.
Iako često ističemo da smo zemlja sa kvalitetnim voćem, mnogi proizvođači rakije, za sada, ne mogu da se pohvale velikim izvozom i dobrom zaradom.
Za to je, ipak, potrebna značajnija pomoć države.
"Uz neka dodatna angažovanja države i stručnjaka sa fakulteta i instituta, kao i uvođenje u proizvodnju savremene tehnologije i edukaciju proizvođača, u nekom doglednom vremenu bi proizvođači mogli da podignu nivo proizvodnje kako bi od te proizvodnje mogli pristojno da žive od toga", kaže tehnolog u "Jugoimportu" Milan Milošević.
Da bi mali proizvođač uspeo da za svoju rakiju dobije i geografsko poreklo, potrebno je da napravi elaborat koji mora da sadrži opis voćarskog područja, klimatske uslove, zatim agrotehničke mere koje se primenjuju na zemljište, kao i opis organoleptičkih i hemijskih osobina voća.
Osim toga, treba napisati i podatke o broju radnika i njihovoj stručnoj spremi.
Za neke od malih proizvođača rakije to je skoro nemoguća mislija, a državna pomoć bi i u tome bila više nego dobrodošla.
"Mali proizvođači koji su registrovani kao fizička lica imaju mogućnost da podignu kratkoročni ili dugoročni kredit. Ministarstvo poljoprivrede im pomaže tako što refinansira deo kamate kod kratkoročnih kredita, a kod dugoročnih otplaćuje dug prve tri godine", kaže Milica Stanojević iz Ministarstva poljoprivrede.
Ona dodaje da postoji i Uredba o opremi i mehanizaciji kojom se pruža mogućnost proizvođačima "da, ukoliko su kupili neki od uređaja koji se koristi kod proizvodnje rakije, dobiju od Ministarstva poljoprivrede 15 odsto bespovratnih sredstava, računajući na cenu koštanja uređaja".
Poznavaoci prilika na tržištu rakije kažu da bi za naše proizvođače bilo najbolje da se udruže i zajednički izađu na inostrano tržište.
Tako bi se dobio ujednačen kvalitet rakije, a i šljivovica bi se lakše zaštitila kao srpski brend.
"Ubeđen sam da može da postane i da je bila brend, ali ima jako puno koraka koji moraju da se ispune da bi srpska rakija ponovo bila brend i prepoznatljiva u svetu", kaže Branko Nešić, organizator "Rakija festa".
U uslove koje treba ispuniti on ubraja "konstantnu količinu kvalitetnog proizvoda, pomoć države koja bi trebala da utiče na konzumente u samoj Srbiji, a kasnije i generalnu politiku koja bi se odnosila na svetsko tržište".
"Dokle god rakiju prodajemo na pijacama i u gepeku automobila, nećemo daleko stići", dodaje Nešić.
Prema njegovom mišljenju, sada je najvažnije pokazati svetu da smo mi dostojni konkurent proizvođačima rakije iz drugih zemalja.
