Izvor: B92, 01.Sep.2011, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umesto gledanja u nebo, dve žetve
Beograd -- Poljoprivreda svake godine zbog suše izgubi oko 10 milijardi dinara, a još uvek ne koristimo potencijale kanalske mreže Dunav-Tisa-Dunav.
Iako suše godišnje naprave gubitke poljoprivredi i do deset milijardi dinara, još ne koristimo velike potencijale kanalske mreže Dunav - Tisa - Dunav, koja je razuđena na 930 kilometara, ali ni manjih kanala za regulaciju površinskih i podzemnih voda, čija je ukupna dužina oko 15.000 kilometara.
Prema rečima inženjera >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Janka Kresoje, stručnjaka za uređenje i korišćenje voda, Vojvodina je jedna od najizrazitijih vodoprivrednih područja u Evropi, ali je korist od toga skoro nikakva.
Samo trećina zalivnih sistema u funkciji
Prema podacima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, u Srbiji ima oko 150.000 hektara na kojima su izgrađeni zalivni sistemi, ali je samo trećina u funkciji, jer su mnogi dotrajali i zapušteni. Inače, Srbija ima ukupno 3,6 miliona hektara obradivih površina. „Statistike stranih instituta pokazuju da se u poslednjih 50-ak godina svetska proizvodnja žita utrostručila zahvaljujući zalivnim sistemima. Ako bismo navodnjavali sve površine koje možemo, mogli bismo da računamo na dve žetve godišnje. Takođe bi se promenila struktura useva, dok bi se stočarstvo mnogo lakše razvijalo. Izgradnja melioracionih sistema košta oko 3.000 evra po hektaru, a investicija se isplati za najviše deset godina", izjavio je Mićo Škorić sa Poljoprivrednog fakulteta.
„U državama Evropske unije skoro 40 odsto ukupnih površina za biljnu proizvodnju pokriveno je zalivnim sistemima, a kod nas svega par procenata. Istina, država poslednjih godina daje određene podsticaje za izgradnju sistema za navodnjavanje, ali još ne postoji jasno definisana dugoročna strategija borbe protiv suše i racionalnog navodnjavanja obradivog zemljišta", izjavio je Kresoja.
Izgradnja sistema za navodnjavanje košta oko 3.000 evra po hektaru, pa je za mnoge poljoprivrednike još uvek nedostižna, rekao je Kresoja. Zato je veliki broj onih koji mogu samo da gledaju u nebo i priželjkuju kišu.
„Čak i ako su padavine u letnjim mesecima obilate, one uglavnom nisu raspoređene ravnomerno po periodima kada su najpotrebnije usevima. Zato se u poslednje vreme, pogotovo povrtari, odlučuju da na svojim njivama iskopaju bunare i postave male sisteme za navodnjavanje", dodao je Kresoja.
U Vojvodini ima nekoliko većih agrarnih preduzeća koja primenjuju navodnjavanje, a jedno od njih je i vrbasko PP ''Sava Kovačević''. Sistem za navodnjavanje u ovoj firmi prostire se na oko 4.000 hektara i funkcioniše od ranog proleća do kasne jeseni. Veštačka kiša, uz ostale primerene agrotehničke mere, učinilo je PP ''Sava Kovačević'' rekorderom u proizvodnji žitarica, industrijskog bilja i povrća.
Odlični prinosi uz veštačku kišu
„Već je postala praksa da ostvarujemo po dve žetve godišnje, jer zemljište uvek ima dovoljno vlage. Više ne strahujemo da li će biti kiše. Automatizovana kišna krila, do 400 metara dužine, redovno napajaju useve, a prinosi su uvek iznad proseka", objasnio je inženjer Nikola Radoš, zadužen za melioraciju u PP ''Sava Kovačević''.
Inače, rezultati višegodišnjeg istraživanja Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu pokazuju da se uz stalno navodnjavanje rod kukuruza povećava do jedne trećine, šećerne repe za oko 40 odsto, a prinos soje ili suncokreta može biti učetvorostručen.
