Izvor: Glas javnosti, 03.Sep.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ulaznica za Evropu zavisi od Bramerca?
BEOGRAD - Delegacija Srbije na čelu sa predsednikom Borisom Tadićem i premijerom Mirkom Cvetkovićem, danas će sa čelnicima Evropske unije u Briselu razmotriti izglede o stupanju na snagu Privremenog trgovinskog sporazuma, a biće reči i o razvoju u regionu, uključujući Kosovo. Srbija može očekivati podršku EU u nastojanju da dobije status kandidata za članstvo, verovatno u prvoj polovini iduće godine, ali najpre mora doći do kraja u saradnji s Hagom, što znači i hapšenje dvojice >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << preostalih odbeglih optuženika, rekli su izvori EU, a prenosi agencija Beta.
Takođe, u srpskom parlamentu mora što pre biti ratifikovan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU - Srbija i usvojeno više od trideset zakona od bitnog značaja za sprovođenje evropskih reformi.
Francuska, predsedavajuća Unije, već polovinom avgusta partnerima u EU dala je na uvid informaciju o bitnom napretku Beograda u saradnji s Haškim sudom, što bi moralo da otvori vrata za primenu Privremenog trgovinskog sporazuma, kao dela potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Holandija, međutim, smatra da bi trebalo sačekati i na mišljenje haškog tužioca Serža Bramerca, koji bi 10. septembra trebalo da poseti Beograd, pre donošenja konačne odluke.
Opipljiva podrška
Predstavnica za medije visokog predstavnika EU Havijera Solane Kristina Galjak je agenciji Beta izjavila da je mišljenje haškog tužioca važno, ali da o odnosima s Beogradom odlučuje EU. Kristina Galjak je prenela stav Solane i praktično svih članica i institucija EU da je Srbija, formiranjem nove vlade s jasnim proevropskim programom, kao i hapšenjem Radovana Karadžića, pružila suštinske dokaze o rešenosti da se uključi u EU.
EULEKS - TEHNIČKO PITANJE
Solanina predstavnica za štampu, Kristina Galjak je navela da će tema „radnog ručka“ visokog predstavnika EU i srpske delegacije biti „razvoj u regionu i na Kosovu“. Upitana kako se u Briselu gleda na negodovanje vlasti u Beogradu zbog toga što su, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, Unmik i Euleks nedavno potpisali „memorandum“ o predaji objekata i opreme evropskoj misiji, Kristina Galjak je rekla da to nije sporno „jer su to potpisali predstavnici Ujedinjenih nacija“. To je, kako je to ona navela, više tehničko pitanje, a u interesu je svih na Kosovu, uključujući kosovske Srbe, da EU tamo osnaži svoje prisustvo.
BRIGA EVROPU
Ekonomista Saša Đogović tvrdi da je sporazum važan za Srbiju jer će ulaskom evropske robe omogućiti razbijanje monopola na srpskom tržištu. „Naše tržište je malo i ako ne pristanemo na ukidanje carina baš Evropu briga za nas, njeni proizvodi će ulaziti i sa carinom i bez nje. S druge strane Prelazni trgovinski sporazum omogućava pristup evropskim fondovima, a neće uticati na deficit jer on nastaje uvozom robe široke potrošnje koja čini 50 odsto, a samo je sedam odsto oprema“, kaže Đogović.
Tanja Miščević, šef Kancelarije za pridruživanje EU, kaže da Savet ministara EU čeka izveštaj Bramerca o tome kako je procenio saradnju Srbije sa Haškim tribunalom i da li može da stupi na snagu Prelazni trgovinski sporazum koji predviđa liberalizaciju srpskog tržišta. „Prvi sastanak ministara je 15. septembra i od njega očekujemo puno- da se konstatuje puna saradnja i da se definiše da li to znači da je hapšenjem Karadžića pokazana puna volja za saradnjom što bi bio uslov da Prelazni sporazum stupi na snagu“, kaže Miščevićeva.
Prvo se ukidaju najniže carine
Na pitanje da li to znači da će se liberalizovati 60 odsto srpskog tržišta, Miščevićeva je odgovorila da će se u slučaju stupanja na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma prvo ukinuti carine na proizvode koje iznose oko pet odsto. Strateški važni proizvodi kao što su kukuruz, pšenica, brašno i drugi poljoprivredni proizvodi ostali bi zaštićeni i po isteku šest godina, koliko je predviđeno da traje ukidanje carina. „Za razliku od drugih zemalja Srbija je uspela da zaštiti 27 odsto svoje trgovine, dok je drugim zemljama pošlo za rukom da to učine za oko 23 odsto proizvoda. I preferencijali bi, stupanjem Prelaznog sporazuma postali ugovorna obaveza i zagarantovana mera“, kaže Miščevićeva.
Na pitanje zašto je funkcioner Pakta za stabilnost Goran Svilanović izjavio da, ako EU sada ne prihvati sporazum da Srbija ne bi ni trebalo da insistira jer od njega korist ima samo EU Miščevićeva kaže da ne zna šta je Svilanović mislio, ali da bi sporazum bio prvi ugovorni odnos Srbije i EU, zatim karta za kandidaturu za članstvo i veoma koristan u političkom smislu jer bi investitorima koji nameravaju da dođu u Srbiju garantovalo da je ona pouzdan partner.
