Izvor: Blic, 21.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ulaganje u fond sigurna zarada
Prema poslednjim istraživanjima, građanima na kraju meseca ostaje u proseku nešto više od deset evra za štednju. Do sada se taj novac mogao uložiti u banku, gde je kamatna stopa na oročenu štednju u evrima iznosila od dva do šest odsto. Takođe, bilo je i sada je moguće kupiti akcije na Berzi. Odnedavno se na finansijskom tržištu Srbije pojavila još jedna mogućnost, a to su investicioni fondovi.
Trenutno, aktivno posluje samo jedan fond, drugi počinje sa radom početkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << maja, a treći je u najavi. Za ulaganje vam je potrebno najmanje 1.000 dinara, a ko želi, može da kupi i samo jednu investicionu jedinicu.
Šta je investicioni fond
Investicioni fondovi su institucije u koje građani mogu ulagati svoj novac kao vid štednje, ali istovremeno imaju i pristup tržištu kapitala. Oni tako prikupljena sredstva ulažu na tržište, gde kroz trgovanje hartijama od vrednosti ostvaruju prinos na uložena sredstva.
Prema rečima Radmile Bajević, generalnog direktora „Delta investmenta", jedinog fonda koji radi, imovina svih koji su uložili u investicione jedinice, u suštini, ne može da propadne, već samo da promeni oblik. Sadašnja vrednost fonda je blizu 600 miliona dinara i imali su rast od oko 30 odsto, što je očekivani prinos fondova sa istom politikom u regionu za godinu dana. Istina, vremenski period je kod nas znatno kraći, ali je to možda i početni uzlet.
- Građani individualno ne mogu da utiču na to gde će se novac ulagati. To za njih rade portfolio menadžeri, koji su najbolji stručnjaci za plasman fonda - objašnjava Radmila Bajević.
Da bi investicioni fondovi trebalo da donesu poboljšanje na finansijskom tržištu Srbije smatra i Miroljub Ristić sa Beogradske berze jer će i građani bez preteranog znanja o investiranju i truda oko analize investicionih mogućnosti imati priliku da svoj novac plasiraju u tržišno atraktivne kvalitetne hartije i investicije. On takođe napominje da bi potencijalni ulagači pre odabira investicionog fonda trebalo da se dobro informišu.
- Svaka vrsta investicija zasnovana je na ličnim težnjama i ne postoji univerzalni šablon po kojem se bira jedan od više fondova. Izbor će zavisiti od rizika koji je pojedinac spreman da preuzme, a to zavisi od tipa fonda i njegove buduće strategije.
Prema rečima Dejan Šoškića, profesora na Ekonomskom fakultetu, investicioni fondovi će biti i dobra konkurencija bankama.
- Prvi razlog je veća mogućnost zarade, a druga što za razliku od oročenih sredstava u banci novac iz fonda uvek stoji na raspolaganju.
On takođe napominje da još uvek nije moguće predvideti uspeh ovih fondova i da će to zavisiti od tržišnih kretanja, stepena kompetencije portfolio menažera, kao i državne kontrole.
Kako kupiti jedinicu fonda
Da biste kupili investicione jedinice u „Delta fondu", potrebno je da dođete kod njih gde potpisujete pristupnicu. Od dokumenata je potrebna samo lična karta zbog identifikacije. Zatim u banci uplaćujete željeni iznos i u roku od pet dana dobijate potvrdu o vlasništvu. Uloženi novac možete podići uvek, uz prethodnu najavu od pet radnih dana. U Fondu očekuju da uskoro počne prodaja jedinica i u svim filijalama „Univerzal" i „Banke Inteza".
Fondovi u Srbiji
Od sredine aprila, pa u narednih 15 dana, javni poziv za upis i uplatu investicionih jedinica objavio je i Investicioni fond „Fima proaktiv". To je, pored fonda „Delta plus", jedini koji trenutno posluje u Srbiji. Cena investicione jedinice na dan organizovanja fonda je 1.000 dinara, što je i minimalni ulog. „Fima proaktiv" spada u vrstu fondova rasta vrednosti imovine, čija je osnovna karakteristika da ulaže najmanje 75 odsto svoje imovine u akcije kompanija kojima se trguje na organizovanom tržištu u Srbiji, kompanijama sa sedištem u državama Evropske unije, kao i u susednim državama. Osnivač ovog investicionog fonda su hrvatska „Fima grupa" iz Varaždina sa 86,35 odsto kapitala i Milan Horvat, takođe iz Varaždina, sa 13,65 odsto kapitala. Uskoro se očekuje i početak rada
